Zobene pahuljice su zdrava, prirodna i gotovo neprarađena namirnica. Sastoje se od celog zrna zobi, izuzetno vredne žitarice, sadrže puno vlakana, ugljenih hidrata i proteine, zbog čega daju osećaj sitosti i najčešće se konzumiraju za doručak.
Najbolji izvori kalcijuma u hrani su mleko i mlečni proizvodi, pri čemu sadržaj masti bitno ne utiče na sadržaj ovog minerala dragocenog za pravilan rast i razvoj dece i zdravlje kostiju dece i odraslih. Najbolji izvori kalcijuma i belančevina su obrano i poluobrano mleko i mlečni proizvodi.
Po originalnom receptu ovaj hleb je najbolji kada se priprema pod sačem, ali i u kućnoj varijanti pečenja u rerni, ništa ne gubi od svoje specifičnosti i ukusa. Još jedna mala napomena: iako se slaninica u ovom receptu koristi samo da biste dobro podmazali pleh u kojem ćete peći hleb slobodno je možete, i to sitno iseckanu i u maloj količini dodati i u testo.
Kim je jedan od najranije korišćenih začina u Evropi. Koriste se sušeni plodovi koji se dodaju u jela od kelja, kiselog kupusa, krompira i cvekle; dobro se slaže uz jela od mesa, sireve, hleb i razne vrste peciva. Kim se vekovima koristi u narodnoj medicini jer olakšava varenje i sprečava nadimanje.
Glatko ili oštro brašno – zar nije svejedno? Za palačinke, na primer, uzima se oštro, a za lagana pečena testa glatko. Ako niste sigurni koje brašno treba da upotrebite za kolač ili hleb, najbolje je da pomešate pola jednog i pola drugog.
Palenta se pravi od grubo mlevenog kukuruznog brašna kuvanog u vodi. Brašno kukuruza najčešće je žute boje, ali može biti belo, crno, te sitno, srednje ili krupno mleveno. U kombinaciji sa mesom, povrćem, sirom, mlekom i mlečnim proizvodima često je deo jesenje trpeze.
Raž je žitarica po spoljnjem izgledu veoma slična pšenici, samo dužeg a užeg zrna. Može biti žuto-smeđe do sivo-zelene boje. Može se nabaviti celo zrno, pahuljice od celog zrna ili raženo brašno. Kako se prilikom prerade veoma teško odvaja klica i mekinja od središta zrna, raženo brašno uvek zadržava veliku količinu vrednih hranljivih materija.
Iako se prženje hrane u dubokom ulju, na visokim temperaturama smatra nepoželjnim načinom kulinarske obrade namirnica, nezamislivo je mekike pripremiti na neki drugi način. Poželjno je samo da ih nakon pečenja u dubokom ulju ocedite od masnoće koju su upile na papirnim ubruslima i onda konzumirate i uživate u njima.
Da bi hlebno testo uspelo, važno je da svi sastojci za pripremu budu mlaki odnosno iste temperature. Takođe je važan i postupak izrade testa varjačom ili mikserom sa spiralnim nastavcima - testo treba praviti dovoljno dugo sve dok ne postane glatko, čvrsto i elastično.
Možete ih spremati sa sirom, mesom, krompirom, nadevom koji sami odaberete, ali je sigurno da im vrućim i krckavim nikako nećete moći odoleti i da ćete uživati u svakom zalogaju.
Iako su bogate mastima, i zato veoma kalorične, semenke suncokreta su odlični izvor brojnih vrednih hranljivih sastojaka. Oljuštene i pržene, semenke mogu da se dodaju različitim jelima: žitaricama i kašama za doručak, hlebu, salatama, varivima, umacima, testenini, a najčešće posluže kao zanimljiva zabava, za grickanje.
Krofne pecite u dubokoj posudi, na jako zagrejanom ulju, povremeno ih okrenite i obavezno ocedite na papirnim ubrusima.
Bazični recept za pripremu lisnatog testa je:smesa brašna i vode kojoj se doda puter ili margarin u istoj količini koliko je i brašna: npr: za ½ kg testa uzme se 250 g brašna i 250 g putera ili margarina.
Dobro poznate crno-plavičaste semenke maka sa svojim orašastim ukusom koriste se kao dodatak u proizvodnji hleba i peciva, a u našim ravničarskim krajevima, mak se najčešće koristi za izradu poslastica. Energetska vrednost 100 grama maka je 330 kcal, ima 11 g masti, malo proteina i dosta ugljenih hidrata, od toga 8 g vlakana, malo kalcijuma i gvožđa.
Svež kvasac, kao i ostali sastojci koji se koriste u pripremi ovog peciva moraju biti iste temperature, te ih pre same pripreme obavezno ostavite bar sat vremena na toplom mestu.
Talog ili sitne mrvice koje preostanu na dnu šerpe, nakon topljenja masti, nazivaju se droždina.
Kajmak predstavlja mlečni proizvod mekane, kremaste konzistencije i blago kiselog ukusa. Dobija se fermentacijom mlečne masti izdvojene tokom kuvanja sirovog kravljeg mleka. Veoma je cenjen, bilo svež ili upotrebljen pri spremanju tradicionalnih jela. Razlikuju se mladi kajmak blažeg, i stari kajmak oštrijeg ukusa i žućkaste boje.
Čvarci su specijalitet srpske kuhinje i spadaju u vrstu jela koja se dobija od svinjske slanine. Postupak pripreme je sledeći:sveža slanina se iseče na sitne komade, stavi u duboki metalni kazan, prži se uz neprekidno mešanje, prvo se otapa mast koja se ocedi a sitni komadi mesa i masnoće se isprže i osuše. Čvarci se čuvaju osušeni i serviraju samostalno kao predjelo ili kao dodatak uz pojedina jela.