Anis ili komorač je mediteranska začinska biljka izuzetno prijatnog mirisa. Za kulinarsku pripremu potrebno je nožem odrezati stabljike i dno lukovice, odstraniti spoljašnje listove lukovice pa kratko isprati. Listovi se mogu iskoristiti za dekoraciju jela dok se stabljika može dodati prilikom kuvanja supe.
Ruzmarin je kroz istoriju često bio obavijen velom tajastvenosti i svetošću. Grčki i rimski bogovi su opisivani kao veliki obožavaoci ruzmarina. španci poštuju ruzmarin jer je zaklonio Devu Mariju prilikom bega u Egipat.
Za začin se koristi svež ili osušen list. Osušeni list koristi se ceo, usitnjen ili mleven. Cvet se koristi manje. Miris je intenzivani sladak, a ukus joj je prijatan, gorak i opor.
Postoji nekoliko vrsta semenki susama, a to su bele, smeđe ili crne semenke. Semenke kad dostignu zrelost ispadaju iz komuški. Beru se dok još nisu zrele i suše. Semenka je vrlo malena s jedne strane, a s druge strane nutritivno vrlo bogata.
Sveži, suvi listići, kao i cvetovi ruzmarina upotrebljavaju se celi, usitnjeni ili mleveni. Sušen ruzmarin ima plemenitiji miris nego svež, ali za svakodnevnu upotrebu, pogodniji je svež.
Losos je riba koja živi u morskim, a mresti se u slatkim vodama. Meso mu je intenzivno narandžaste boje i odličan je izvor omega3 masnih kiselina.
Praziluk se upotrebljava u kulinarstvu kao začin, ali i samostalno kao salata ili prilog. Pri kupovini treba obratiti pažnju na čvrstoću i boju praziluka.
Ružičasto ili narandžastocrveno meso lososa, pripremljeno na različite načine uvek je pravi delikates. Dimljeni file lososa narezan na tanke ploške možete kupiti u vakuumiranom, zamrznutom pakovanju.
Ananas je tropska biljka sa sočnim, mirisnim plodom oblika velike šišarke.
Pesto, italijanski umak, pravi se od zrna pinije (plodova bora roda Pinus), bosiljka, belog luka i maslinovog ulja.
Šampinjoni su jedna od najzastupljenijih vrsta pečuraka u kulinarstvu. Ne samo što imaju karakterističan ukus već imaju i veoma hranljive materije.
Plavi paradajz ili patlidžan (Solanum melongena L.) može biti loptastog, jajolikog ili kruškastog oblika i teži od 50-100 dkg. Od patlidžana se mogu pripremati mnogobrojna i vrlo ukusna jela, kako kuvana, tako i pržena.
Paprika se koristi u mnogim zemljama sveta kao dodatak salatama, varivima, sosovima, pečenjima, dinstanim jelima, kao dekoracija, spremljena za zimnicu...Može se puniti na razne načine ili jesti samostalno, sirova.
Povrće, riba, masline i maslinovo ulje su osnovni elementi mediteranske kuhinje koja, i pored povećanog unosa masti, ima zaštitno dejstvo na kardiovaskularni sistem.
Dimljeni sirevi su sirevi koji su “zadimljeni”. Često su to cheddar ili emmentaler i prave se u obliku kobasice. Uglavnom se dimljeni ukus dobija pomoću hemikalija, a ređe vešanjem sira iznad vatre. Često su dodatno začinjeni biljkama ili biljnim proteinom koji ima ukus šunke.
Patlidžan se uzgaja u Kini i Indiji od 5. veka. Kasnije se proširio na Daleki Istok, a u Europi se pojavio tokom 13. i 14. veka i to u Španiji.
Prvi pisani zapis u kojem se spominje gorušica potiče pre 5000 godina, a spominje se i u Novom zavetu u kojem se kraljevstvo nebesko upoređuje sa semenkama gorušice. Tim su se začinom služili i Grci i Rimljani. A ovi potonji prvi su pripremili pastu od semenki - senf na bazi vinskog mošta čija receptura potiče iz 1. veka.
Blitva se upotrebljava za pripremu raznih jela i salata, a najbolje ide kao prilog uz morske specijalitete.