U prodavnicama se sve više mogu pronaći tzv. "light" verzije ementalera čiji su ukus i aroma gotovo identični punomasnom ementaleru. Proverite deklaracije i odlučite se za polutvrde polumasne sireve sa minimum 30% mlečne masti u suvoj materiji i sa 5% jogurta.
Sto grama sveže hobotnice ima samo 82 kcal, a nakon kuvanja 164 kcal. Meso hobotnice je odličan izvor selena koji je važan deo antioksidativnog enzima koji štiti ćelije od efekata slobodnih radikala koji nastaju tokom normalnog tkivnog metabolizma.
Ementaler je švajcarski sir od kravljeg mleka, karakterističnog slatkasto-bademastog ukusa. Potiče iz doline Emme, u Bern kantonu, a priprema se na specifičan način – mleko se ne zagreva mnogo, tako da korisni sastojci ostaju očuvani. Ementaler je nezaoblizan sastojak sendviča, fondua i toplih jela koji se pred kraj pripreme gratiniraju.
Za pripremu njoka najbolje je koristiti beli krompir sa hrapavom korom jer on sadrži najviše skroba. Kuvajte ga u kori i oljuštite dok je još topao. Na 1 kg krompira dodajte oko 100 g glatkog brašna i 2 žumanca pa će tako testo koje zamesite biti kvalitetnije i mekše.
Avokado se čisti na taj način što ga prvo nožem presečete na pola, zatim odstranite semenke, isečete na četvrtine i oljuštite koru. Jede se uvek sirov, i to odmah nakon skidanja kore jer brzo potamni. Često se koristi kao prilog jelima, posoljen i zaliven limunovim sokom ili maslinovim uljem
Tortu možete ukrasiti listićima sveže mente a dobar efekat možete postići tako što ćete u fil umešati prirodnu prehrambenu zelenu boju.
Špargla spada u grupu povrća sa najmanje kalorija. Sto grama špargli sadrži oko 20 kalorija jer najveći deo njene mase čini voda (skoro 93%). Špargla predstavlja i bogat izvor mineralnih materija i vitamina a predstavlja vrlo bogat izvor rutina – flavonoida koji je odgovoran za jačanje oslabljenih kapilara, snižavanje krvnog pritiska i redukciju holesterola
Njoke kuvajte u kipućoj slanoj vodi, a čim isplivaju na površinu izvadite ih rešetkastom kašikom. S obzirom da se njoke pripremaju od svežeg testa pa samim tim imaju i veći sadržaj vode, uvek ih kratko kuvajte da se ne bi raskuvale.
Najlepši način za serviranje dimljenog lososa je ujedno najjednostavniji. Isecite losos na izuzetno tanke kriške i poslažite ih u posudu u kojoj ćete ga poslužiti. Nacedite limun i pomešajte sa malo maslinovog ulja, limunovog soka i začina po želji i poslužite kao hladno predjelo ili kao samostalan obrok uz dodatak povrća.
Dekorativni listovi kelja imaju karakterističan ukus, imaju veliku nutritivnu, a malu energetsku vrednost. Dostupan je tokom čitave godine, ali mu je sezona od sredine zime do početka proleća. Lako se uzgaja i ne smetaju mu čak ni blagi mrazevi, koji će listovima dati posebno sladak ukus.
Zbog svoje nežne građe, tikvice su veoma osetljivo i lako kvarljivo povrće. Čuvajte ih neoprane u plastičnim vrećicama u frižideru, ali ne duže od sedam dana. I najmanja oštećenja sjajne kože, veoma brzo dovode do propadanja i kvarenja. Lako se zamrzavaju, uz prethodno kratko blanširanje.
Sušeni paradajz možete i sami da pripremite. Ukoliko nemate dehidrator, paradajz sušite u rerni. Isecite ga na četiri dela, izvadite semenke, poređajte na uljem premazan pleh pa ga lagano posolite, a po želji možete posuti naseckanim svežim bosiljkom i dodati grubo isečen beli luk. Paradajz sušite u rerni prvo 3-4 sata na 60*C, zatim ga okrenite i sušite još tri sata. Sušen paradajz ostavite da stoji na rešetki nekoliko dana, pa kad je dobro suv stavite ga u teglu, nalijte maslinovo ulje i začinite po ukusu.
Sir mocarela, koji pripada mekim belim sirevima blagog ukusa, zbog velike topivosti se često koristi za izradu pica i toplih sendviča. Mocarela se prodaje u obliku kugli težine oko 100 g i čuva se u sopstvenoj surutki, u frižideru oko 3 dana.
Nar se spominje u Starom Zavetu, cenili su ga Buda i Muhamed, a u nekim delovima sveta deo je svadbene ceremonije sa željom da mladenci imaju dece koliko je semenki u plodu nara.
Mafini su pecivo koje može biti slatkog ili slanog ukusa, a imaju specifičan izgled zbog kalupa u kojem se peče. Kod slanih mafina potrebno je izbaciti šećer i u testo po želji dodati sir, šunku, začine, rendano povrće, mleveno meso, spanać, marinirane pečurke, iseckane masline...
Lignja je najbrojniji i najpoznatiji predstavnik glavonožaca. U kulinarstvu se lignje najčešće prže i peku, dok je velike primerke najbolje kuvati. Mogu se puniti različitim nadevima, peći na žaru ili dinstati u vinu. Takođe se i konzerviraju. Marnirane se mogu spremiti kao hladno predjelo
Menta je poreklom iz Evrope, ali se danas uzgaja širom sveta. Mnogi je vole zbog njenog prijatnog mirisa i osvežavajućeg ukusa, pa se osim u svrhe lečenja koristi i u kuhinji kao začin koji naglašava svežinu i upotpunjuje ukus, kako slatkih tako i slanih jela. Zovu je još i nana ili metvica.