Lignje se kupuju sveže ili zamrznute, neočišćene ili očišćene, cele ili nasečene na kolutove. Mogu biti različite veličine, kvaliteta i porekla
Prema preporukama piramide pravilne ishrane lignje su u grupi zajedno s ostalim vrstama ribe, mesom i jajima. Kako lignje imaju visok sadržaj holesterola, preporučuje se umerena konzumacija.
Lignja je najbrojniji i najpoznatiji predstavnik glavonožaca. Ukoliko kupujete sveže lignje, moraju biti prijatnog mirisa, telo im mora biti čvrsto, bele boje sa tankom kožicom crvenkaste boje i sa prozirnim očima. Sveže lignje je najbolje potrošiti u roku od dva dana, a zamrznute koje ste prethodno odmrznuli upotrebite isti dan. Duboko smrznute lignje čuvajte u zamrzivaču do tri meseca.
Lignje ćete brže i lakše obariti ako ih isečete na manje komade, stavite u kipuću vodu i barite oko 10 minuta. Potom ih ocedite i nastavite sa daljom pripremom.
Morski plodovi su, kao i ribe, bogati belančevina, imaju nizak sadržaj masti i malu energetsku vrednost. Lignje, račići i rakovi, pak, imaju veoma visok sadržaj holesterola i zato ih treba konzumirati povremeno i sa merom
Lignje koje se najčešće koriste u ishrani su veličine šake, imaju belo, vrlo ukusno meso. Najtraženiji su mlađi primerci lignji, kojih može biti oko 100 komada u jednom kilogramu. Meso većih primeraka težih od 250 g je tvrdo, žilavo i mora se mnogo duže termički obrađivati.
Sve savremene proporuke za pravilnu ishranu kažu da unos holesterola treba ograničiti na 200 mg dnevno za osobe koje imaju povišene vrednosti masnoća u krvi, do 300 mg dnevno za zdrave osobe.
Masline su vrlo dobar izvor mononezasićenih masnih kiselina i dobar izvor vitamina E. Čak 75% masti čini oleinska kiselina, koja snižava nivo LDL holesterola. Masline se razlikuju po veličini, obliku, boji i ukusu. Boja i tekstura kože zavise od metoda obrade – od fermentacije do čuvanja koje može biti u ulju, vodi, rasolu ili soli.
Zahvaljujući svom obliku, lignje su pogodne za punjenje različitim nadevima – krakovima, očišćenim repovima škampa, šunkom, pirinčem, povrćem. Veće punjene lignje mogu se kuvati i poslužiti hladne, a manje se mogu ispeći na ulju, pa zatim prodinstati u njihovom soku s dodatkom belog vina ili soja sosa i začina.
Morski plodovi su veoma česti uzročnici alergija. Alergije mogu biti sa blagim simptomima, pa do veoma teških, koje mogu ugruziti život. Čak i najmanja količina te vrste hrane može biti okidač za početak alergijske reakcije. Pored određenih vrsta riba, uzrok alergijama mogu biti raličiti rakovi, školjke, pa i lignje.
Lignja je najbrojniji i najpoznatiji predstavnik glavonožaca. U kulinarstvu se lignje najčešće prže i peku, dok je velike primerke najbolje kuvati. Mogu se puniti različitim nadevima, peći na žaru ili dinstati u vinu. Takođe se i konzerviraju. Marnirane se mogu spremiti kao hladno predjelo
Lignja je najbrojniji i najpoznatiji predstavnik glavonožaca. U kulinarstvu se lignje najčešće prže i peku, dok je velike primerke najbolje kuvati. Mogu se puniti različitim nadevima, peći na žaru ili dinstati u vinu. Takođe se i konzerviraju. Marnirane se mogu spremiti kao hladno predjelo.
Većina osoba zna da neke namirnice kao što su iznutrice, meso divljači i svinjsko i jagnjeće meso, zbog visokog sadržaja holesterola, treba izbegavati u ishrani. Međutim, morski plodovi, poput kozica, škampa, jastoga i lignji takođe imaju visok sadržaj holesterola te se ne preporučuju osobama koje boluju od dijabetesa, povišenih vrednosti masnoća u krvi i ateroskleroze.
Meso morskih plodova je važan izvor belančevina visoke biološke vrednosti i lako se vari. Lignje sadrže mali postotak ukupne i zasićene masti, međutim, imaju veliku količinu holesterola, pa ih treba jesti u manjim količinama.
Prilikom pripreme obroka upotrebljen je konzervisan pasulj koji ima puno prednosti – bržu pripremu, mali gubitak hranljive vrednosti i duži rok upotrebe u odnosu na uobičajeno kuvani pasulj. Mana mu je, kao i ostaloj konzervisanoj hrani, visok sadržaj kuhinjske soli, te bi pasulj trebalo isprati vodom pre pripreme.
Lignja je najbrojniji i najpoznatiji predstavnik glavonožaca. U kulinarstvu se lignje najčešće prže i peku, dok je velike primerke najbolje kuvati. Mogu se puniti različitim nadevima, peći na žaru ili dinstati u vinu. Takođe se i konzerviraju. Marnirane se mogu spremiti kao hladno predjelo
Sveže lignje potrošite u roku od dva dana, a zamrznute koje ste prethodno odmrznuli upotrebite isti dan. Duboko smrznute lignje čuvajte u zamrzivaču do tri meseca. Lignje sadrže mali postotak ukupne i zasićene masti, međutim, imaju veliku količinu holesterola
Dagnje imaju najviše omega-3 masnih kiselina od svih morskih plodova, a zahvaljujući visokom sadržaju joda podstiču lučenje hormona tirozina i zbog toga se preporučuju osobama koje imaju problema sa štitnom žlezdom.
Prema preporukama piramide pravilne ishrane lignje su u grupi zajedno s ostalim vrstama ribe, mesom i jajima. Kako lignje imaju visok sadržaj holesterola, preporučuje se umerena konzumacija.