Ukoliko želimo da organizmu pružimo najviše što možemo, dnevno ćemo jesti 3-5 porcija povrća, i to raznovrsnog i raznobojnog. Može se koristiti u sirovom stanju ili kuvano, sveže, smrznuto ili konzervisano.
Umesto kupovnih peciva obradujte svoje ukućane ovom odlično izbalansiranom pitom, u kojoj masti, belančevina i ugljenih hidrata ima baš onoliko koliko je potrebno - ni premalo ni previše.
Neiscrpne su mogućnosti za upotrebu praziluka u domaćinstvu. Osim kao uobičajeno varivo sa krompirom i kao dodatak čorbama, praziluk se može spremiti na još milion različitih načina. Dinstan, zapečen, punjen, sa sosom, za pite, gibanice, palačinke, i naravno, u gotovo sva jela umesto luka.
Pečena baklava mora imati zlatno smeđu ili boju bakra. Sirupom od vode, limuna i šećera treba zaliti baklavu nakon što se malo rashladi, a na tako prelivenu baklavu najbolje je staviti aluminijumsku foliju i preko nje staviti nešto teško kako bi se sirup bolje upio. Pre služenja poželjno je hladiti nekoliko sati ili ostaviti da prenoći u frižideru.
I bukovače i šampinjoni, jednim imenom gljive, koje god da su u pitanju, čine pitu ili bilo koje jelo fenomenalnim.
Iako postoji nekoliko vrsta semenki susama – bele, smeđe ili crne, u prodavnicama se uglavnom mogu kupiti oljuštene semenke belog susama. Njihov prijatan ukus se posebno povećava prženjem, odnosno, termičkom obradom. Susamom se posipaju peciva, hleb i slatki i slani kolači, a mogu se začinjavati i meso i povrće.
Mladi sir se pravi od kravljeg mleka i star je 7-10 dana. Obično je u obliku kriški i koristi se za pravljenje bureka, gibanica, pita i kao dodatak raznim jelima. Sadrži najviše 45% mlečne masti.
Praziluk, najbliži „rođak“ crvenog luka, predstavlja pravu riznicu vitamina i minerala. Može se konzumirati sirov ili kuvan, ali ako ga pržite u masnoći, još na početku zagrevanja dodajte kašiku vode kako bi snizili temperaturu zagrevanja masnoće čime ćete smanjiti mogućnost zagorevanja i nastanka štetnih materija.
Osobe sa kardiovaskularnim oboljenjima uključujući i visok krvni pritisak, povećane masnoće u krvi i šećernu bolest, moraju sa posebnom pažnjom da sastave dnevni jelovnik ukoliko odaberu obrok koji je bogat zasićenim mastima i natrijumom.
Upotreba žitarica može se povećati njihovom očekivanom, ali i neuobičajenom upotrebom prilikom pripreme raznovrsnih jela. Obogaćivanje pite sa sirom i zrnima kukuruza može biti veoma dekorativno, ali i ukusno i, nadasve,korisno
Parmezan je jedan od najpoznatijih sireva iz porodice "grana", tvrdih sireva zrnaste strukture. Parmezan dolazi iz Parme i pokrajine "Emilia". Ime parmigiano ili parmezan postalo je sinonim za sve talijanske tvrde sireve svuda u svetu. Dobija na ceni starenjem jer mu ukus postaje još jači.
Kuvani spanać je odličan izvor gvožđa, pa je popunjavanje rezervi ovog minerala njime odlična ideja. Naime, za razliku od mesa, koje je odličan izvor hem gvožđa, spanać obezbeđuje ovaj mineral sa mnogo manje kalorija i paktično bez unete masti.
Božićni kolač - česnica, može da se pravi u slanoj i slatkoj varijanti, od kiselog testa ili domaćih kora. Svaka domaćica koristi onaj recept koji se kroz porodične običaje prenosio s kolena na koleno. Ovaj kolač dobio je ime po reči čest (deo), zato što se za Božić lomi, odnosno seče na delove. Vojvođanska česnica priprema se kao slatka pita sa orasima.
Pečena baklava mora imati zlatno smeđu ili boju bakra. Sirupom od vode, limuna i šećera treba zaliti baklavu nakon što se malo rashladi, a na tako prelivenu baklavu najbolje je staviti aluminijumsku foliju i preko nje staviti nešto teško kako bi se sirup bolje upio. Pre služenja poželjno je hladiti nekoliko sati ili ostaviti da prenoći u frižideru.
Zbog velikog obima, bundeve se najčešće prodaju nasečene ili izrendane. Njih je mnogo lakše kupovati jer vidimo da li je mesnata unutrašnjost sočna i izrazito žute ili narandžaste boje.
U našim krajevima mak se najčešće koristi za pripremanje poslastica. Energetska vrednost 100 grama maka je 330 kcal. Mak sadrži 11 g masti, malo proteina i dosta ugljenih hidrata, od toga 8 g vlakana, malo kalcijuma i gvožđa.
Istraživanja američkih naučnika pokazala su da redovno konzumiranje samo pola kašičice cimeta dnevno može smanjiti nivo šećera u krvi kod osoba sa šećernom bolešću zahvaljujući aktivnim sastojcima cimeta koji aktiviraju insulin ili deluju zahednički sa insulinom. Eksperimentalno je dokazano da cimet snižava i nivo holesterola u krvi.
Zbog niske energetske vrednosti, jer ima svega 26 kcal na 100 grama, bundeva je pogodna za dijetalnu ishranu; za gojazne osobe, dijabetičare, kao i one s oboljenjima želuca i tankog creva (zbog lake probavljivosti). Djeluje umirujuće, a ujedno reguliše varenje i probavu zbog sadržaja celuloze i pektina.
Legenda kaže da je prvi jogurt nastao u bisagama nomada koji je putujući kroz pustinju zaboravio da nosi mleko. Kasnije je otkrio da se zbog sunca i vrućine pretvorilo u kremasti napitak. Neki tvrde da je spomenuti nomad bio mongolski vojskovođa Džingis Kan i da je upravo jogurt zaslužan za njegove osvajačke uspjehe.