Iako je količina masnoća u ovom obroku nešto iznad preporučenih vrednosti, zasićene masnoće i holesterol su u okviru preporučenih vrednosti, tako da i osobe kojima je preporučeno smanjenje unosa masnoća povremeno mogu da uživaju u ovom specijalitetu.
Komorač ili anis je aromatična biljka koja raste u Južnoj Evropi, posebno u Italiji. Ovo manje poznato ali vrlo zdravo povrće obiluje belančevinama, amino-kiselinama, kalijumom, kalcijumom, sumporom i fosforom. U kulinarstvu se najčešće upotrebljava kao prilog ili u salatama
Energetska vrednost crvene paprike iznosi oko 20 kcal u 100 g. Sveža paprika predstavlja odličan izvor vitamina C kojeg sadrži skoro četiri puta više od pomorandže. Poznata je, takođe, i po znatnim količinama beta-karotena, snažnog antioksidansa koji predstavlja odličnu preventivu za maligna oboljenja.
Suve šljive se sve češće koriste i za pripremu slanih jela, naročito u kombinaciji sa svinjetinom, junetinom i, posebno, mesom peradi. Meso se može puniti ili obložiti suvim šljivama, a kod dinstanog mesa se mogu dodati u sastav sosa čime dobija posebnu punoću i aromu.
Odlično izbalansiran obrok, koji ima idealan odnos masti, belančevina i ugljenih hidrata, uz znatnu količinu dijetnih vlakana. Uživajte u pripremi i konzumiranju ovog obroka, jer i dobro raspoloženje ima povoljan efekat na zdravlje.
Da bi bio ukusniji, patlidžan je potrebno posoliti i ostaviti da odstoji najmanje pola sata. Nakon toga ga treba isprati pod mlazom tekuće vode i posušiti kuhinjskim papirom. Na taj način se izvlače vlaga i gorčina a sprečava upijanje ulja. Pogodan je za pečenje i punjenje različitim nadevima kada ga ne treba prethodno guliti.
Tzatziki salata je poreklom iz Grčke i može se servirati kao predjelo ili uz ribu, krompir, meso itd. Umesto mirođije možete koristiti i druge začinske biljke poput bosiljka i nane. Tzatziki salatu obavezno poslužiti hladnu.
Prilikom pripreme obroka upotrebljen je konzervisan pasulj koji ima puno prednosti – bržu pripremu, mali gubitak hranljive vrednosti i duži rok upotrebe u odnosu na uobičajeno kuvani pasulj. Mana mu je, kao i ostaloj konzervisanoj hrani, visok sadržaj kuhinjske soli, te bi pasulj trebalo isprati vodom pre pripreme.
Suve šljive su izuzetno bogate jedinjenjima iz grupe fenola, sa dokazanim antioksidantnim svojstvima. Druga, jednako važna odlika suvih šljiva je bogatstvo u rastvorljivim i nerastvorljivim dijetnim vlaknima.
Njoke se najčešće svrstavaju među testenine, međutim, mogu se pripremiti od krompira, durum pšenice, brašna, sira, pa čak i od starog hleba. Kako se testo priprema kao sveže, sa većim sadržajem vode, kuva se veoma kratko, da se ne bi raskuvalo i vadi rešetkastom kašikom čim isplivaju na površinu.
Integralni hleb se kod nas najčešće pravi od belog brašna u koji su dodate mekinje. Takav hleb ima tamniju koricu i sredina mu je svetlosmeđa a često je već sutradan tvrd i nejestiv. Pravi integralni hleb je iste tamnosmeđe boje i duže zadržava svežinu: može da traje i nedelju dana.
Lignje ćete brže i lakše obariti ako ih isečete na manje komade, stavite u kipuću vodu i barite oko 10 minuta. Potom ih ocedite i nastavite sa daljom pripremom.
Priprema jela na grilu ili na tiganju sa malom količinom masnoće je zdravstveno prihvatljiv način pripreme namirnica. Povrće, zbog svoje sunđeraste strukture, može da upije veliku količinu masnoće i na taj način poveća kako energetsku vrednost, tako i sadržaj masti u obroku.
Postoji više "sorti" bibera – crni, beli, crveni i zeleni, i svi potiču od jedne vrste, piper nigrum, a razlikuju se samo po načinu obrade. Supstanca koja biberu daje specifičan miris i ukus je piperinska kiselina, a bobice mogu da sadrže od pet do deset odsto piperina.
Muskatni oraščić začin orašastog izgleda, ali je, u stvari, koštica koja se narenda u jelo neposredno pred kraj kuvanja. Njime se začinjavaju razna slatka i slana jela, a neka se ne mogu ni zamisliti bez tog aromatičnog ploda. Najpoznatije evropsko jelo začinjeno muskatnim oraščićem je bešamel sos, a bez bešamela, nema ni brojnih ukusnih delikatesa!
Sadržaj masti u ovom obroku veći je od preporučenih vrednosti i donekle se može umanjiti ukoliko umesto prženja na ulju ražnjiće ispečete u posuđu kojem nije neophodno dodavanje masnoće ili na roštilju.
Jela pripremljena od smuđa imaju visoku nutritivnu vrednost, jer je meso smuđa bogato proteinima, koji sadrže visoko vredne aminokiseline. Svež smuđ u 100 g sadrži 19 g proteina i 1,2 g masti. Obiluje vitaminima i mineralima. Od vitamina sadrži vitamine B grupe, a od minerala kalijum, fosfor, natrijum, kalcijum, gvožđe i cink. Energetska vrednost 100 g smuđa je oko 90 kcal, što ga čini pogodnim i za ishranu osoba na redukcionim dijetama.
Luk je povrće izuzetno snažnog ukusa i arome. Sorte se razlikuju po boji, veličini i ukusu. Za ovaj obrok birajte čvrste glavice luka koje ćete lakše iseći, a da manje plačete, prethodno ih čuvajte u frižideru oko sat vremena.
Začine treba koristiti mudro. Od samog izbora i količina začina zavisi i kvalitet jela koja se pripremaju. U primeni začina umerenost i oprez su neophodni, posebno kada su namirnice kvalitetne, sveže i nežnog mirisa i ukusa.
Kao i kod priprema drugih jela sa ribom i za ovo jelo je izuzetno važno da riba bude sveža. Svežina šarana se prepoznaje po prozirnosti očiju, boji škrga, mirisu i čvrstoći. Meso je bele boje i malo crvenkasto oko kosti. Sveže kupljenog šarana najbolje je iskoristiti istog dana ili najkasnije za 2 dana.