S obzirom da se ova poslastica priprema sa jajima koja se termički ne obrađuju i da pored najveće pažnje uvek postoji rizik, neophodan je poseban oprez.
Od svih zdravstvenih koristi malih količina kakaa i crne čokolade najviše je istražen uticaj na kardiovaskularno zdravlje. To se pripisuje sastojcima kojima je zrno kakaa posebno bogat, koji imaju antioksidantnu ulogu.
Kao i sve poslastice i ova je namenjena deci, zdravim i fizički aktivnim osobama. Zbog velikog sadržaja pre svega, zasićenih masti, se ne preporučuje gojaznim osobama, kao ni osobama sa povišenim vrednostima šećera u krvi.
Anananas je voće koje se u našoj zemlji konzumira uglavnom kao konzervirano voće u slatkom sirupu. Energetska vrednost 100 g svežeg ananasa je oko 50 kcal, a konzervisanog, u zavisnosti od slasti sirupa, prosečno oko 90 kcal.
Iako mogu biti odličan dodatak salatama, sosovima i nadevima, tradicionalno, na ovim prostorima, praznici se ne mogu ni zamisliti bez kolača koji sadrže orahe.
Za razliku od drugog orašastog voća koje ima obilje masnih ulja, glavni sastojak kestena je skrob. Zbog toga se od kestena može dobiti ?no brašno koje se lako vari.
Poslastica pogodna za ishranu zdravih, fizički aktivnih osoba. Veličinu porcije prilagoditi energetskim potrebama. Pojedini sastojci u poslastici (žele bombone i čokolada) mogu biti zamenjeni voćem. Na taj način ćete dobiti novu, lakšu poslasticu.
Pomorandža voće bogova sadrži najveći procenat antioksidanasa od svih ostali voćki. Koristiti se sve za jelo: kora, plod i cvet. Prelivanjem jela od mesa i variva sokom od pomorandže pospešuje se bolje varenje u samom organizmu, a samim tim i dobija lepši ukus samog jela.
Za izradu Doboš torte je potrebno veliko strpljenje i pažljiv rad. Izazov svima i pravi se u mnogobrojnim varijantama, ali samo je jedan original...osam tankih kora, cokoladni puter krem i grilijaš ukrasne trake....
Voćne torte se veoma brzo pripremaju ukoliko umesto pečenih biskvitnih kora koristite keks, piškote ili gotove kore koje možete kupiti u svakom trgovačkom centru. U kombinaciji voća sa čokoladom dobićete prelep slatko kiselkast osvežavajući ukus.
Lešnik je najbolje grickati u svežem stanju. Veoma je zastupljen u kulinarstvu a neke poslastice su nezamislive bez pečenog seckanog ili mlevenog lešnika. Sastojak mnogih torti, filova, sladoleda i kolača. Lešnici daju poseban kvalitet mlečnim čokoladama i kremovima.
Čokolada nikada nije bila samo obična poslastica. Psiholozi tvrde da se od nje zaista može postati zavisan pa je vrlo teško ostati na preporučenim količinama poslastica.
Banane rastu u tropskim predelima. Beru se zelene i tokom skladištenja i transporta se čuvaju u uslovima koji sprečavaju brzo zrenje. Nedovoljno zrele, zelene banane sadrže više skroba i manje su slatke. Procesom zrenja skrob se konvertuje u dekstrin i glukozu, te su zrele banane slađe.
Da li ste znali da je Panj torta klasičan praznični francuski desert?
Lešnik je pun vitamina E koji je poznati antioksidans, vitamina C, ali i minerala kao što su kalijum, fosfor, magnezijum i kalcijum. Lep ukus potiče od ulja kojih ima oko 60 odsto.
Kesten pripada koštunjavom voću, ali se po sastavu bitno razlikuje od ostalih plodova iz ove grupe po visokom sadržaju ugljenih hidrata, posebno skroba, manjem udelu masti u odnosu na uljima bogato koštunjavo voće i po prisustvu manje količine vitamina.
Čili papričice se koriste u ishrani, očuvanju zdravlja i pripremi hrane. Postoji preko 150 vrsta različitih boja i veličina, a svima je jedno zajedničko-ljutina koju poseduju.
S obzirom na to da bademi imaju veliki udeo masnoća, jako je važno čuvati ih na primeren način kako se ne bi užegli. Čuvajte ih u hermetički zatvorenoj posudi na tamnom, hladnom i suvom mestu. Ukoliko ih čuvate u frižideru, svežina badema će se održati i nekoliko meseci, a ukoliko ih zamrznete, i do godinu dana.
Zreli orasi su dragoceni za zdravlje srca, jer samo šaka oraha dnevno smanjuje rizik od koronarnih bolesti za 11%. Zahvaljujući polinezasićenim i omega-3 masnim kiselinama koje sadrže, orasi regulišu odnos dobrog i lošeg holesterola pa na taj način sprečavaju stvaranje tromba u krvnim sudovima.
Jagode su odličan izvor folne kiseline, vitamina C, a sadrže i fenole koji uz antioksidanse smanjuju rizik od karcinoma i srčanih bolesti. Uz to, jagode su dobar izvor dijetnih vlakana, koja deluju blagotvorno na organe za varenje, snižavaju nivo šećera i holesterola u krvi.