Za razliku od govedine, svinjetine i jagnjetine, teletina ima znatno nižu energetsku vrednost, a više visokokvalitetnih belancevina uz manje masti
Osnovna karakteristika lisnatog testa je lako razdvajanje međusobno povezanih slojeva pečenog testa, između kojih se nalaze slojevi masnoće. Upravo zbog tehnologije pripreme lisnatog testa ovaj obrok obiluje masnoćama i holesterolom, te se ne preporučuje osobama koje boluju od dijabetesa, povišenih vrednosti masnoća u krvi i kardiovaskularnih bolesti.
Naziv sataraš verovatno potiče od arapskog naziva za mesarsku sekiru, satura (satara), kojom su se služili prilikom pripreme sastojaka za ovo jelo. U ovom slučaju, to bi značilo iseckati od svega po malo, a obavezni sastojci su paprika i paradajz.
Teletina, za razliku od govedine, svinjetine i jagnjetine, ima znatno nižu energetsku vrednost, a više visokokvalitetnih belančevina uz manje masti, pa se ubraja u „mršava“ mesa. Sa aspekta zdravlja i pravilne ishrane, dobre strane ovog mesa sačuvaćete barenjem, dinstanjem na vodi ili dodavanjem male količine maslinovog ulja.
Hrana pripremljena u zemljanom posuđu ima poseban ukus i čar. Međutim, ukoliko za pripremu hrane koristite keramičko ili zemljano posuđe vodite računa da ima zaobljene i glatke ivice kao i neoštećenu gleđ.
Vodeće institucije za ishranu kao što su U.S. Department of Agriculture (USDA), American Heart Association (AHA) i American Dietetic Association (ADA) teletinu preporučuju kao "mršavo“ meso jer sadrži manje masnoće u odnosu na svinjetinu, jagnjetinu i govedinu koje se daleko više koriste u ishrani.
Pasulj ili kako ga još nazivaju „meso siromaha“ je visoko vredna namirnica koja pored belančevina i ugljenih hidrata sadrži i mnogobrojne minerale poput bakra, gvožđa, fosfora, mangana, magnezijuma, kalcijuma i cinka. Zbog svojih nutritivnih karakteristika pasulj zaslužuje da se često nađe na vašem jelovniku.
Vina se u kulinarstvu slažu sa različitim namirnicama i najčešće se jelu dodaju na sredini ili pred kraj kuvanja, što zavisi od boje: belo vino se kraće kuva, a crveno skoro dok ne ispari.
Belančevine poreklom iz telećeg mesa sadrže optimalnu količinu osnovnih ili esencijalnih aminokiselina koje organizam ne proizvodi sam, a koje su neophodne za procese obnavljanja i sinteze svih ćelija organizma.
Karfiol u frižideru čuvajte u papirnoj ili plastičnoj kesi, tri do pet dana, dok kuvan karfiol obavezno potrošite za dva dana.
Klajster služi za zgušnjavanje jela a pravi se tako što se u malo mlake vode ili mleka doda kašika brašna (najbolje integralnog pšeničnog ili kukuruznog) i promeša tako da se ne naprave grudvice.
Karfiol je lisnato povrće koje se ubraja u kupusnice, zajedno sa kupusom, keljom i brokolijem. Međutim, karfiolu, za raziku od ostalih vrsta, nedostaje hlorofil, zato što njegovi tamnozeleni spoljašnjii listovi skrivaju bele cvetove od sunca tokom rasta glavice. Nedostatak hlorofila ne umanjuje njegovo povoljno delovanje na zdravlje.
Ukoliko koristite zamrznuto meso, dan pre nego što ćete ga iskoristiti, izvadite ga iz zamrzivača i otopite. Otpakujte ga i stavite u zatvorenu posudu sa rešetkom ili sa manjim tanjirom prevrnutim naopačke i stavljenim na dno posude. Posudu sa mesom dobro zatvorite i ostavite preko noći u frižideru.
Semenke nara najlakše ćete očistiti tako što ćete nar prerezati na pola (poprečno) a zatim kašikom udarati odgore kako bi semenke cele ispale iz svojih udubljenja. Nar držite iznad posude u koju će semenke upasti.
Teletina, u poređenju sa vrstama mesa koje se u našem području najčešće konzumiraju, ima brojne prednosti. Za razliku od govedine, svinjetine i jagnjetine ima znatno nižu energetsku vrednost, a više visokokvalitetnih belančevina uz manje masti.
Teletina, u poređenju sa vrstama mesa koje se u našem području najčešće konzumiraju, ima brojne prednosti. Za razliku od govedine, svinjetine i jagnjetine, teletina ima znatno nižu energetsku vrednost, a više visokokvalitetnih belančevina uz manje masti.
Jelo će biti mnogo ukusnije ako ga umesto vodom budete podlivali supom od povrća (bujonom).
Blanširanje povrća je važan postupak pripreme hrane. Povrće se nakratkostavlja u vodu zagrejanu na temperature od 85-90*C, koja u roku od nekoliko minuta razara belančevine, što dovodi do promene boje i ukusa povrća.
Kada kuvate sa maslinovim uljem, sačuvajte ekstra devičansko ulje za salate i prelive. Za kratko prženje koristite ili kombinaciju maslinovog ulja (ekstra devičansko ili obično) ili maslinovo ulje od komine. Pošto se maslinovo sastoji od masnih kiselina koje su stabilne, ono je najmanje podložno oksidaciji i promenama na visokim temperaturama.