Da vam se testo ne bi lepilo prilikom pečenja, tepsiju prethodno obavezno premažite uljem i pospite brašnom.
Reč kari u Indiji označava jelo kuvano od puno različith namirnica, veoma začinjeno, dok se na zapadu karijem smatra vrlo začinjen sos južnoazijske kuhinje. Mešavina začina koja čini kari zavisi od samog kuvara, oblasti Indije, kasti ili običaja, ali su obavezni korijander, kurkuma, kim i piskavica (prosenica ili grčka detelina, engl. fenugreek).
Plod zrele limete je zelene boje, pa je često mešaju sa nedozrelim limunom. Kako se po svojstvima ne razlikuje previše od limuna, može se lako zameniti prilikom pripreme. Ima tanju koricu od limuna, specifičnu aromu ali je prekisela za konzumaciju u svežem stanju.
Ovo je primer mediteranskog obroka, visokog energetskog sadržaja koji, iako bogat masnoćama, ima malu količinu štetnih - zasićenih masnoća.
Iako postoji nekoliko vrsta semenki susama – bele, smeđe ili crne, u prodavnicama se uglavnom mogu kupiti oljuštene semenke belog susama. Njihov prijatan ukus se posebno povećava prženjem, odnosno, termičkom obradom. Susamom se posipaju peciva, hleb i slatki i slani kolači, a mogu se začinjavati i meso i povrće.
Iako su bogate mastima i zato veoma kalorične, semenke suncokreta su odlični izvor brojnih vrednih hranljivih sastojaka. Oljuštene i pržene, semenke mogu da se dodaju u testa, kao i različita slana i slatka jela.
Iako se najčešće koristi uz jela iz azijske kuhinje, soja sos je čest dodatak i drugim jelima, dajući im raskošan ukus. Na tržištu možete naći nekoliko vrsta koje odlikuju profinjene razlike, ali u osnovi je to vrlo jaka slatko-slano-kisela kombinacija, pa je najbolje ne preterivati.
Lan se u ishrani može koristiti na više načina. Celim semenkama obogatiće testo za hleb, kifle ili kolače. Sveže samlevene semenke lana mogu se dodavati različitim jelima, žitaricama, salatama, supama od povrća, sarmama.
Seme susama je odličan izvor brojnih značajnih minerala i dijetnih vlakana. Sadrži dve supstance: sesamin i sesamolin koje pripadaju lignanima, grupi dijetnih vlakana sa posebnim svojstvima. Od svh vrsta orašastog voća i semenki, ima najveći ukupni sadržaj fitostrola, te pomaže u snižavanju masnoća u krvi.
Tofu ili ”azijski sir” prvi put su napravili Kinezi pre više od 2.000 godina. Izgledom i strukturom podseća na domaći sir u kriškama. Tofu je hranljiva namirnica bogata proteinima, napravljena od sojinog mleka, te predstavlja okosnicu azijske kuhinje. Tofu je japansko ime, dok se u Kini naziva dofu.
Osušeni plod lešnika ima visoku energetsku, ali i hranljivu vrednost, jer u 100 g suvog lešnika ima oko 700 kcal i velike količine vitamina E i dobrih masnoća. Prema piramidi pravilne ishrane, lešnik se zbog svojih kvaliteta i hranljive vrednosti nalazi u grupi mesa i zamena za meso.
U našem podneblju kruška je izuzetno cenjeno voće. Smatra se da je ujedno i hranljiva i lekovita. U 100 g ploda ima do 60 kcal, od toga najviše ugljenih hidrata, i to fruktoze, zbog čega se ne isključuje iz jelovnika dijabetičara. Ima i obilje dijetnih vlakana, zbog čega se koristi protiv zatvora, za poboljšanje probave, a mogu je koristiti i osobe sa povišenim holesterolom.
Masline su plodovi zimzelenog drveta koje raste u mediteranskom području. Prva stabla maslina su kultivisana još u preistorijsko doba, 4000 godina pre Hrista na području srednje Azije. Plodovi maslina su mesnati, sa puno ulja, a iznutra su semenke u kojima takođe ima ulja, ali slabijeg kvaliteta.
Na ovakav način pohovano meso ne peče se na velikoj količini masnoće koju hlebne mrvice upiju, već se peče na suvom vazduhu na minimalnoj količini masnoće, što je zdravstveno prihvatljivije, a jednako ukusno.
Grašak ima veliki sadržaj visokovrednih belančevina zahvaljujući kvržicama u korenu u kojima se nalaze bakterije koje vežu azot iz vazduha i pretvaraju ga u aminokiseline, a potom u belančevine. Može se pripremati na različite načine, a posebno se cene kombinacije sa pirinčem, mladim lukom, kukuruzom, pečurkama i šargarepom.
Semenke susama imaju prijatan ukus, koji se posebno povećava prženjem, ili uopšte, termičkom obradom. Susamom se posipaju peciva, hleb i slatki i slani kolači, a mogu se začinjavati i meso i povrće. Semenke se koriste za izradu drugih začinskih mešavina i susamovog jestivog ulja.
Mirođija je mirisna, začinska biljka, poreklom iz centralne Azije. U narodnoj medicini se koristi kod nadimanja, povraćanja i nesanice, te za poboljšanje apetita i probavu. U kulinarstvu je nezaobilazan začin za kiseljenje povrća, posebno kornišona, za sosove, salate, supe i jela od pirinča.
Seme susama je odličan izvor brojnih značajnih minerala i dijetnih vlakana. Sadrži dve supstance: sesamin i sesamolin koje pripadaju lignanima, grupi dijetnih vlakana sa posebnim svojstvima. Od svh vrsta orašastog voća i semenki, ima najveći ukupni sadržaj fitosterola, te pomaže u snižavanju masnoća u krvi.
Šampinjoni se, kao i ostale pečurke, zbog svoje sunđeraste strukture ne peru direktno u vodi, već se stružu nožićem i tvrdom četkom, ili još bolje, brišu vlažnom krpom ili kuhinjskim papirom, najbolje natopljenom u rastvor sirćeta. Gratiniranjem u rerni jelo postaje bezbedno za upotrebu.
Crveni luk lekovito deluje na srce, krvne sudove, nerve i varenje. Manje je poznato da one vrste luka koje imaju najjači ukus imaju i najjaču antioksidativnu aktivnost, što smanjuje rizik od malignih bolesti.