Pošto je meso soma nešto masnije, prilikom pripreme štedite masnoću. Somovinu mogu teže da svare osobe sa osetljivim organima za varenje
Meso soma kao i drugih vrsta riba, pripada grupi namirnica bogatih belančevinama. To su visokokvalitetne belančevine koje sadrže sve esencijalne aminokiseline i koje se odlikuju velikim stepenom iskoristljivosti. Zbog ovakvih karakteristika riba bi trebalo da se nađe na vašem jelovniku barem dva puta nedeljno.
Riblji paprikaš je najbolji kad se priprema u prirodi, za veliko društvo i od različitih vrsta rečne ribe.
: Meso soma po svom sastavu ima veći sadržaj masti, te je prilikom pripreme potrebno štedljivo dodavati masnoću. Što je somovina mlađa, meso je ukusnije.
Ovaj obrok, pripremljen od ribe, odlikuje se većim udelom masnoća u energetskoj vrednosti porcije u odnosu na preporučene vrednosti. I pored toga udeo „loših“ aterogenih, zasićenih masnih kiselina je u granicama preporučenih vrednosti.
Som (Silurus glanis) dostiže dužinu od 4-5 m i težinu od 400 kg pa po tome predstavlja najveću ribu evropskih slatkih voda. Osim po veličini, ova vrsta je poznata i po dužini života jer može da dostigne starost od preko 100 godina. Meso soma po svom sastavu ima veći sadržaj masti, te je prilikom pripreme potrebno štedljivo dodavati masnoću.
Jela pripremljena od rečnih riba, osim što su ukusna, i sa nutritivnog aspekta predstavljaju vrlo dobar izbor. Meso je bogato belančevinama koje sadrže sve vredne aminokiseline. Meso slatkovodne ribe je dobar izvor vitamina A, E i B kompleksa i minerala, a sadrži i elemente u tragovima koji su važni za normalno funkcionisanje organizma.
Ako ne možete da nabavite gotove filete ribe, možete i sami to uraditi tako što ćete ribu položiti na bočnu stranu, pa zarezati od glave niz kičmeni stub, te odvajati meso i kožu od kičme. Zatim treba okrenuti ribu i to uraditi i sa druge strane, ali sada od repa ka glavi.
Kožica badema sadrži gotovo 20 moćnih flavonida, koji delujući zajedno sa vitaminom E udvostručuju antioksidativno delovanje ovog voća.
Pošto je neutralnog ukusa, meso soma pre pečenja može da se marinira limunovim sokom ili sokom od pomorandže ili grejpfruta, dodatkom za jela, peršunom, origanom, mentom, korijanderom, belim biberom, bosiljkom ili drugim začinima po želji.
Postoji mnogo tipova bosiljka, ali se neznatno razlikuju po aromi i ukusu. Bosilljak je jedan od najviše korišćenih začina u mediteranskoj i azijskoj kuhinji. Kada je moguće, odaberite svež bosiljak zbog intenzivnijeg ukusa.
Za filetiranje ribe neophodno je imati specijalan tanak, savitljiv i veoma oštar nož. Pri filetiranju ribe vodite računa da ne zahvatite i iznutricu ribe jer riba tada može da promeni ukus. Zbog anatomskih karakteristika soma, postupak filetiranja je nešto drugačiji od filetiranja ostalih vrsta ribe, obrnuto - od repa prema glavi, vodeći računa da je nož uvek na kičmi sto omogućava najveću iskorišćenost mesa ribe.
Soja sos je najpoznatiji kineski i japanski sos i univerzalni je začin za slana jela azijskih kuhinja. Sos se pravi od semenki soje, pšenice i pirinča na kojim se gaji plemenita plesan. Fermentira i dozreva po više godina. Sadrži veliku količinu soli.
Riblji bujon odnosno bistru riblju supu možete pripremiti na razne načine, najčešće od sitne ribe, glava ili ribljih ostataka koje ćete skuvati sa puno korenastog povrća, lovorovog lista i bibera u zrnu. Dok se priprema, bujon se ne soli, jer se soli glavno jelo. Takođe, bujon treba obavezno procediti
Svi kolači su isprobani i pravila sam ih ove godine za slavu.Od dole navedenih mera dobićete desetak kilograma kolača.
Dobro je poznato da se slatkovodna riba brže kvari od morske, pa ukoliko želite sami da pripremite filete ribe, morate biti potpuno uvereni da je riba zaista sveža. Meso mora biti čvrsto, oči sjajne, krljušt svetla a škrge jasno crvene boje sa karakterističnim, ali ne neprijatnim mirisom.
Meso soma po svom sastavu ima veći sadržaj masti, te je prilikom pripreme potrebno štedljivo dodavati masnoću. što je somovina mlađa, meso je ukusnije.
Iako su bogate mastima, i zato veoma kalorične, semenke suncokreta su odlični izvor brojnih vrednih hranljivih sastojaka. Oljuštene i pržene, semenke mogu da se dodaju različitim jelima: žitaricama i kašama za doručak, hlebu, salatama, varivima, umacima, testenini, a najčešće posluže kao zanimljiva zabava, za grickanje.