Mnoge domaćice kolač ne mogu da zamisle bez šećera, putera, čokolade... Ovo je primer jedne takve poslastice, koja zbog toga sadrži više masti od preporučenih vrednosti, te se preporučuje pre svega deci i zdravim fizički aktivnim osobama
Brze, jednostavne i lake za pripremu, oblatne sa kikirikijem, ili bilo kojim drugim filom, su zaista jedan od najboljih kolača
Rum, kao glavni sastojak sosa, odredio je i ime ovog jela. Gusarski sos poslužite uz jela od ribe ili uz bareno povrće.
Šumsko voće je u frižideru najbolje čuvati neoprano. Dovoljno je samo odvojiti oštećene plodove i zatvoriti u suvu, plastičnu posudu. Zamrznuto voće ostavite da se odmrzava na sobnoj temperaturi nekoliko minuta pre nego što ih stavite u jelo koje se ne mora kuvati.
Od svih zdravstvenih koristi malih količina kakaa i crne čokolade najviše je istražen uticaj na kardiovaskularno zdravlje. To se pripisuje sastojcima kojima je zrno kakaa posebno bogat, koji imaju antioksidantnu ulogu.
Čokolada je poslastica kojoj niko ne može odoleti. A kolačići kao što su minjoni moraju biti još i preliveni tim malim crnim zadovoljstvom. Treba li Vam još nešto za malo sreće?
Zbog sadržaja kalijuma, magnezijuma, fosfora i kalcijuma, pistaći su vrlo zdrava namirnica. Semenka pistaća ima opnu koja se otvara kao školjka, a ispod opne se nalazi jezgro zelene boje veoma nežnog ukusa.
Kesten je namirnica karakterističnog mirisa i blagog slatkastog ukusa sa širokom primenom u kulinarstvu, a naročito u poslastičarstvu. Plodovi kestena u 100 g imaju oko 195 kcal, sadrže visok procenat ugljenih hidrata, od čega najviše skroba i malu količinu masti.
Rastopljenu čokoladu prvo malo prohladite i tek potom dodajte ostalim sastojcima. Umešenu smesu za kuglice isto tako prvo ostavite da se prohladi i stegne i onda pravite kuglice ( u suprotnom će se smesa lepiti za ruke, nećete je lepo moći oblikovati - kratko rečeno vrljaće vam se po rukama).
Poslastice pripremljene sa rumom ili drugim alkoholnim pićima nisu pogodne za decu. Ukoliko imate dete za pripremu ove poslastice umesto ruma možete upotrebiti esenciju sa ukusom ruma.
Originalan, maskarpone sir, ustvari je fermentirana „trostruka“ pavlaka obrana prilikom proizvodnje parmezana kojoj se dodaje kultura, slično kao kod proizvodnje jogurta. S obzirom na visok sadržaj masti, uputno je modifikovati originalnu namirnicu i koristiti sitan sir od obranog mleka.
Bademi su zbog svog bogatog nutritivnog sastava izuzetno značajni kao sastavni deo uravnotežene ishrane. Odličan su izvor vitamina E i to u obliku alfa-tokoferola, moćnog antioksidanta, kome se pripisuje sposobnost snižavanja holesterola.
Marcipan se najčešće pravi od badema pa je zato dobar izvor proteina, a ne sadrži holesterol. Ipak ova poslatica ima dosta šećera, pa dijabetičari treba da budu oprezni.
Dodatak ruma značajno povećava energetsku vrednost poslastice. Rum je jedno od najstarijih alkoholnih pića koje se dobija destilacijom ekstrahovanog soka šećerne trske ili od melase. Destilat godinama sazreva u hrastovim buradima, dobijajući miris i zlatnu do tamno braon nijansu tokom vremena. Rum koji sazreva u čeličnim buradima ostaje bez boje.
Ljudi su se nekada zaslađivali samo voćem, kasnije medom, a od 12. veka, nakon uvoza šećerne trske, i šećerom. Od tada se njegova upotreba drastično povećala, što se dovodi u vezu sa gojaznošću i pojavom šećerne i drugih bolesti zbog čega nije naodmet voditi računa u količini poslastice koju konzumirate. Male količine vam neće naškoditi da u njima i uživate.
U kulinarstvu se plod pitomog kestena koristi kuvan ili pečen, a u nekim krajevima i za pripremu slanih specijaliteta (punjenje gusaka ili ćurki). Međutim, najpoznatija i najčešća primena kestena je za pripremu različitih poslastica, pre svega, kesten pirea sa šlagom.
Za testo za palačinke osnovni sastojci su: brašno, jaja, so na vrh noža, šećer (količina zavisi od toga koliko želite da budu slatke), ulje, mleko, mineralna voda (da bi bile vazdušaste) i malo sode bikarbone. Izbor čime ćete puniti ovu poslaticu zavisi samo od vas.
Sladoled se spravlja od mleka ili pavlake, dodataka koji mu daju aromu i zaslađivača, najčešće šećera. Zbog visokog sadržaja mlečne masti, osim klasičnog sladoleda, danas se sve češće prave i poslastice na bazi smrznutog jogurta ili voćnog soka koje imaju znatno nižu energetsku vrednost.
Plod kestena (100 g – 195 kcal) sadrži dosta ugljenih hidrata, najviše skroba, i malu količinu masti. Kesten je bogat mineralima: kalijumom, kalcijumom, fosforom, dok od vitamina ima samo malo vitamina B.
Za ovaj recept izvađen iz bakine sveščice, najbolje je koristiti domaći pekmez ili džem od kajsija, ali ako ga niste sami pripremili odličan je i onaj koji možete naći u marketima (samo nemojte uzimati marmeladu jer se zbog njene čvrstine kora neće dobro premazivati).