Zreli orasi su dragoceni za zdravlje srca, jer samo šaka oraha dnevno smanjuje rizik od koronarnih bolesti za 11%. Zahvaljujući polinezasićenim i omega-3 masnim kiselinama koje sadrže, orasi regulišu odnos dobrog i lošeg holesterola pa na taj način sprečavaju stvaranje tromba u krvnim sudovima.
Suvo grožđe predstavlja veoma značajan izvor energije, hranljivih materija, vitamina i dijetnih vlakana. U 100 g suvog grožđa ima više od 320 kcal, a sve hranljive i zaštitne materije, osim vitamina C se nalaze u većoj koncentraciji u odnosu na sveže grožđe.
Suve smokve imaju nizak glikemijski indeks jer sadrže složene ugljene hidrate koji se duže i sporije razgrađuju na proste šećere, sporije utiču na uvećanje koncentracije šećera u krvi i postupno povećavaju izlučivanje insulina. Time omogućuju oslobađenje energije u dužem vremenskom periodu.
Plod oraha odličan je izvor omega-3 masnih kiselina, jer jedna četvrtina šolje oraha može da obezbedi više od 90% dnevnih potreba za ovom materijom koju organizam nikako ne može sam da stvori. Zato nutricionisti preporučuju cešće konzumiranje oraha i drugog jezgrastog voća u okviru pravilne i uravnotežene ishrane.
U kiviju je priroda iskombinovala odličnu mešavinu vitamina C, hidrosolubilnog antioksidansa, efikasnog u neutralisanju slobodnih radikala i liposolubilnog antioksidansa, vitamina E. Kivi tako obezbeđuje zaštitu od slobodnih kiseoničnih radikala na svim frontovima.
Stari hleb možete namočiti i u mleku i u vodi, ali pre nego što ga dodate u ostale sastojke dobro ga ocedite od tečnosti koju je upio.
Pečena baklava mora imati zlatno smeđu ili boju bakra. Sirupom od vode, limuna i šećera treba zaliti baklavu nakon što se malo rashladi, a na tako prelivenu baklavu najbolje je staviti aluminijumsku foliju i preko nje staviti nešto teško kako bi se sirup bolje upio. Pre služenja poželjno je hladiti nekoliko sati ili ostaviti da prenoći u frižideru.
Za orasnice uvek treba da pripremite i mlevene i seckane orahe. Polovinu seckanih oraha stavite u belanca, a drugu polovinu ostavite kako bi ste oblikovane polumesece u njih uvaljali. Prilikom pečenja, orasnice treba više da se suše, nego da se peku.
Pre kuvanja, pšenicu bi trebalo potopiti u hladnu vodu, da ogrezne i ostaviti da odstoji par sati. Za vreme kuvanja, lonac je povremeno potrebno protresti da žito u njemu ne bi zagorelo.
Patlidžan sadrži oko 92% vode, 1% belančevina, 0,2% masti i oko 6% ugljenih hidrata. Veoma je bogat dijetnim vlaknima, celulozom koja povoljno utiče na rad organa za varenje i pektinom, koji ima pozitivan efekat na snižavanje vrednosti holesterola u krvi.
Da bi dobili tri boje u ovoj poslastici obavezno se pridržavajte uputstva za pripremu, kao i navedene liste sastojaka.
Karfiol je kupusna biljka male energetske, a izuzetne hranljive vrednosti, koja blagotvorno deluje na zdravlje. U 100 g ima samo oko 25 kcal, ali zato, pravo bogatstvo u mineralima (kalijum, fosfor, magnezijum), vitaminima (vitamin C, folna kiselina) i nerastvorljivim dijetnim vlaknima.
Plod kestena (100 g – 195 kcal) sadrži dosta ugljenih hidrata, najviše skroba, i malu količinu masti. Kesten je bogat mineralima: kalijumom, kalcijumom, fosforom, dok od vitamina ima samo malo vitamina B.
Glavni „krivac“ za ovako visok sadržaj masti u ovoj poslastici su orasi, koji se u piramidi ishrane nalaze u istoj grupi sa uljima i drugim izvorima masnoća. Na našem podneblju orah predstavlja dragocen izvor nezasićenih masnih kiselima i vitamina E.
Zbog niske energetske vrednosti, jer ima svega 26 kcal na 100 grama, bundeva je pogodna za dijetalnu ishranu; za gojazne osobe, dijabetičare, kao i one s oboljenjima želuca i tankog creva (zbog lake probavljivosti). Djeluje umirujuće, a ujedno reguliše varenje i probavu zbog sadržaja celuloze i pektina.
Orasi, su kao i drugo koštunjavo voće veoma bogati vitaminom E, koji je snažan prirodni antioksidans. Zbog toga mogu imati značajnu ulogu u prevenciji, ali i u ublažavanju simptoma artritisa, srčanih i crevnih bolesti.