„Hmeli suneli“ je tradicionalna gruzijska mešavina zacina. Za najslicniju verziju ovog zacina pomešajte u jednakoj srazmeri korijander, mirodiju, bosiljak, lovor, majoran, peršun, šafran, crni biber, celer, majcinu dušicu, mentu i malo ljute papricice.
Meso se peče u posudi sa uljem ili puterom i začinima na jakoj vatri kako bi sačuvalo sve sokove. Kada dodate alkohol u tiganj i zapalite ga, vodite računa o tome da dodavanje alkohola koji ima težak miris može predstavljati i manu, pa je neophodno da umak kuvate dovoljno dugo da sav alkohol ispari.
Rukola se retko koristi kao samostalna salata ili prilog, te i ovde predstavlja odličan dodatak za poboljšanje arome i ukusa jela.
Anis je jedna od najstarijih poznatih lekovitih biljaka. Ima antiseptično, antitoksično, antibiotičko i protivupalno svojstvo, a najčešće se koristi za lečenje poremećaja u funkcionisanju probave i infekcija disajnih puteva. Anis se kao začin najviše upotrebljava u salatama, ali se može i termički obraditi. Takođe se koristi u proizvodnji kolača, slatkiša, likera i nekih alkoholnih pića.
Da bi konjak bio vredan imena koje nosi, mora biti proizveden od tri vrste autohtonog grožđa, a karakteristična aroma se postiže dugogodišnjim odležavanjem u hrastovim bačvama.
Flambiranje je postupak kojem se jelo izlaže otvorenom plamenu, nakon što smo u njega dodali neko alkoholno piće – konjak, viski, džin, rum ili liker. Na taj način se postiže da jelo zadrži samo aromatične sastojke pića a da veći deo alkohola pritom ispari.
Sveže višnje su dostupne samo kratko, tokom par letnjih meseci. Međutim, zamrznute, često i očišćene višnje, danas tokom cele godine možemo da nabavimo u svakom supermarketu. Postupak brzog smrzavanja sačuva hranljivu vrednost voća.
Masline su plodovi zimzelenog drveta koje raste u mediteranskom području. Prva stabla maslina su kultivisana još u preistorijsko doba, 4000 godina pre Hrista na području srednje Azije. Plodovi maslina su mesnati, sa puno ulja, a iznutra su semenke u kojima takođe ima ulja, ali slabijeg kvaliteta.
Gambori se mogu pripremati kuvanjem, dinstanjem, grilovanjem, na pari... U svakom slučaju, pošto su već sami po sebi dekorativni, preliveni jednostavnim sosom i servirani uz prilog, predstavljaju pravu kulinarsku poslasticu.
Želatin u svom osnovnom industrijskom obliku predstavlja bledo žuti, bezukusni puder, granule ili listiće koji se dodaju u slatka ili slana jela kako bi se postigla čvrstina i želatinozna konzistencija. U domaćinstvu se ista struktura može postići dugotrajnim kuvanjem supe od životinjskih kostiju, koja će želatinizirati nakom hlađenja.
Čokolada nikada nije bila samo obična poslastica. Psiholozi tvrde da se od nje zaista može postati zavisan pa je vrlo teško ostati na preporučenim količinama poslastica.
Šitaki gljive sadrže nezasićene masne kiseline, dijetna vlakna i različite aktivne materije, koje u znatnoj meri održavaju normalni nivo masnoća u krvi odnosno snižavaju povišene vrednosti holesterola i triglicerida, te zaslužuju svoje mesto na trpezi svake porodice.
Postoji više "sorti" bibera – crni, beli, crveni i zeleni, i svi potiču od jedne vrste, piper nigrum, a razlikuju se samo po načinu obrade. Supstanca koja biberu daje specifičan miris i ukus je piperinska kiselina, a bobice mogu da sadrže od pet do deset odsto piperina
Podmažite kalup margarinom ili maslacem, koji se razmazuje, ravnomerno i dobro, pomoću četkice. Nemojte koristiti ulje, jer bi se ono slivalo niz stranice kalupa. Kada koristite kalup sa štipaljkom, podmazujete samo dno kalupa, kako bi testo prilikom pečenja po ivicama imalo oslonac i kako ne bi „skliznulo“.
Lešnik je pun vitamina E koji je poznati antioksidans, vitamina C, ali i minerala kao što su kalijum, fosfor, magnezijum i kalcijum. Lep ukus potiče od ulja kojih ima oko 60 odsto.
Dimljenje mesa je oblik hemijskog konzervisanja pomoću kojeg se meso može sačuvati duži period. Dimljenje mesa se kombinuje sa soljenjem, salamurenjem, sušenjem ili toplotnom obradom i ne primenjuje se nikada kao samostalan postupak konzervisanja, s obzirom na to da je efekat dima pretežno ograničen na površinu proizvoda.
Prilikom pečenja većih komada mesa uključujući i svinjetinu veoma često se javlja problem u određivanju dužine pečenja tj. kako utvrditi kad je svinjetina pečena, a da iznutra ne ostane sirova. Jedno od rešenja ovog problema je i upotreba termometra za kontrolu pečenja mesa, koji bez greške pokazuje kada je meso pečeno, a to je za svinjetinu oko 75*C.
Porcija flambirane piletine obezbeđuje nešto manje od polovine dnevno potrebnih dijetnih vlakana. Naučno je dokazano da je visoki dnevni unos dijetnih vlakana povezan sa značajno nižim rizikom od gojaznosti, nižim krvnim pritiskom, holesterolom i trigliceridima.
Konjak je alkoholno piće koje se dobija dvostrukom destilacijom vina proizvedenog u istoimenom području u Francuskoj. Kako bi bio vredan imena mora biti proizveden od tri vrste autohtonog grožđa, a karakteristična aroma se postiže dugogodišnjim odležavanjem u hrastovim bačvama.
Naziv konjak može poneti samo alkoholno piće koje se proizvodi isključivo u oblasti Cognac u Francuskoj. Naime, dekretom iz 1909. godine strogo je definisan proces proizvodnje konjaka, od vrste grožđa (isključivo belo) do same tehnologije izrade (2 destilacije u bakarnim kazanima uz zabranu korišćenja šećera tokom ovog procesa i čuvanje u hrastovim buradima). Isti dokument imenuje ovu oblast kao jedinu gde se može proizvoditi originalni konjak.