U svetu se proizvode dve vrste sira gorgonzola: dolce – blaži, zbog kraćeg procesa zrenja i piccante, zreliji i sa većim procentom soli – čak do 3%. Gorgonzola se koristi i kao sastojak pice ”Quattro formaggi”.
Rikota je svež, kremast, niskokalorični sir, blago slatkastog ukusa i snežno bele boje, koji se dobija od surutke. U osnovnoj varijanti, podseća na „švapski“ sir, mada je znatno laganiji, jer u svom sastavu ima samo oko 5% masnoće. Rikota predstavlja vrhunski zalogaj uz minimalan broj kalorija.
Gorgonzola je sastavni deo raznih sosova za testeninu i povrće. Može da se koristi kao dodatak supama, ili u kombinaciji sa spanaćem kao fil za više vrsta testa. Uz blagu, kremastu gorgonzolu preporučuju se meka, aromatična vina poput Rieslinga i Pinota.
Zbog svoje jake arome, gorgonzola se najčešće koristi u malim količinama za pripremu sosova i različitih specijaliteta. Intenzitet boje plesni u gorgonzoli zavisi od dužine perioda zrenja. Danas se proizvode dve vrste gorgonzole, blaža i zrelija. Dolce je ”blaža” i manje slana vrsta zbog kraćeg procesa zrenja i većeg procenta vode.
Kombinacija francuskog, holandskog i italijanskih sireva u ovom jelu prosto mami da ga poslužite uz dobro crno vino koje će zaštititi vaš kardiovaskularni sistem od masnoća ali i učiniti da uživate u kompletnom obroku.
Karakterističan sastojak za pripremanje plavog sosa je sir gorgonzola. Takav italijanski sir postoji još od XI veka a ime je dobio po mestu u kojem se nekada odmarala stoka, vraćajući se sa alpskih pašnjaka. Nije poznato kada je otkriveno da plesan penicillium glaucum poboljšava kvalitet tog mekanog sira.
Za gratiniranje jela u pećnici koriste se prelivi od umućenih jaja i kisele pavlake ili milerama da bi se sastojci povezali i dobili lepu rumenu boju. Međutim, ovako pripremljena jela imaju veliku energetsku vrednost i veliki sadržaj masti, pa treba tragati za laganijim sastojcima kao što je jogurt od obranog mleka koji će jelu dati jednaku sočnost, a biće mnogo zdravije.
Njoke se najčešće svrstavaju među testenine, međutim, to tradicionalno italijansko jelo ima svoje brojne varijetete. Može se pripremiti od krompira, durum pšenice, brašna, sira, pa čak i od starog hleba. Kako se testo priprema kao sveže, sa većim sadržajem vode, kuva se veoma kratko, da se ne bi raskuvalo.
Da biste bili sigurni da je gorgonzola sveža i bezbedna za ishranu, osim što ćete proveriti rok upotrebe, proverite da li postoje jasno definisane vertikalne crte intenzivno zelene boje. Ako postoje plesni neke druge boje na površini i u vidu fleka, sir više nije jestiv.
Meki ili „soft margarini“ su bolji izbor od čvrstih margarina s obzirom na to da su manje kalorični, da sadrže manje ukupnih masti i manje, posebno loših, „trans“ masnih kiselina kojim obiluju čvrsti margarini.
Postupak prerade smeđeg pirinča u beli, glazirani pririnač, uništava od 60-90% vitamina iz grupe B i magnezijuma, prepolovi se vrednost fosfora i gvožđa, a zrno u potpunosti ostane bez dijetnih vlakana i neophodnih masnih kiselina. Zato se uvek preporučuje konzumacija integralnog pirinča.
Celer ne bi trebalo suviše dugo držati na sobnoj temperaturi, jer veoma lako uvene i izgubi svežinu. Ukoliko koren ipak neznatno uvene, stavite ga u kesu i poprskajte malom količinom vode. Ostavite u frižideru nekoliko sati i u značajnoj meri će povratiti sočnost i svežinu.
Preporučeni unos dijetnih vlakana je od 25 do 30 grama u toku dana. Najbolji izvor dijetnih vlakana je sveže povrće, jer obezbeđuje i rastvorljiva i nerastvorljiva dijetna vlakna, čime se obezbeđuje njihovo višestruko pozitivno dejstvo, kako na organe za varenje, tako i na kardiovaskularni sistem.
Da biste bili sigurni da je gorgonzola sveža i bezbedna za ishranu, osim što ćete proveriti rok upotrebe, proverite da li postoje jasno definisane vertikalne crte intenzivno zelene boje. Ako postoje plesni neke druge boje na površini i u vidu fleka, sir više nije jestiv. Dužina zrenja gorgonzole određuje kakvu će konzistenciju imati sir: čvrsta gorgonzola ima duži period sazrevanja od kremaste. Proizvodi se u blagoj i zreloj varijanti, koja je jedna od najpopularnijih gorgonzola kod nas.
Gorgonzola je vrsta italijanskog sira sa 48% masnoće i zaštićenim poreklom. Pravi se od punomasnog kravljeg mleka, soli i posebne vrste gljivica. Poznat je i pod imenom „plavi italijanski sir".
Gorgonzola je sastavni deo raznih sosova za testeninu i povrće. Može da se koristi kao dodatak supama, ili u kombinaciji sa spanaćem kao fil za više vrsta testa. Uz blagu, kremastu gorgonzolu preporučuju se meka, aromatična vina poput Rieslinga i Pinota.
Dužina zrenja gorgonzole određuje kakvu će konzistenciju imati sir: čvrsta gorgonzola ima duži period sazrevanja od kremaste. Proizvodi se u blagoj i zreloj varijanti.
Sir gorgonzola ima vrlo mekano testo, plavo-zelene boje koje nalikuje prelivima na mermeru. Može da bude puterast, čvrst, mrvljiv, veoma slan i oštar. Postoji i gorgonzola pikante ili „planinska gorgonzola". Ona ima deblju i suvlju koricu od gorgonzole „dolce“.
Zbog svoje slatkoće i sočnosti, kruške su davno nazivane i darom bogova. Spadaju u istu porodicu voća kao jabuke i dunje. Postoje razne vrste krušaka i mogu biti žute, zelene, braon ili crvene i dobar su izvor vitamina C.