Ovaj obrok se odlikuje velikom količinom dijetnih vlakana koja su između ostalog neophodna za normalno funkcionisanje organa za varenje.
Ovaj specijalitet, kao i druga jela mediteranske kuhinje, karakteriše intenzivna aroma i bogatstvo boja. Mnogobrojni dokazi potvrđuju da, iako sadrži visok procenat masnoće, kako su u pitanju zdrave nezasićene masnoće poreklom iz maslina i maslinovog ulja, mediteranska kuhinja ima pozitivan efekat na kardiovaskularni sistem.
Špargle imaju malu energetsku vrednost – 100 g ima samo 20 kcal, a obiluju mineralima i vitaminima. Sadrže najviše kalijuma, fosfora, kalcijuma i magnezijuma, kao i folnu kiselinu, zbog koje se posebno preporučuju ženama koje planiraju trudnoću.
Vina se dodaju jelima da bi pojačala i istakla ukus hrane. Belim venom se najčešće preliva belo meso, a dodaje se i u sveže čorbe i slatka jela. Alkohol će svakako ispariti, ali će ostati odličan šmek.
Rukola se retko koristi kao samostalna salata ili prilog, te i ovde predstavlja odličan dodatak za poboljšanje arome i ukusa jela.
Mlinci su gotovo pečeno testo razvučeno u vrlo tanke listove koji se suše i lome u komadiće dimenzija 4x5 cm. Prave se od brašna, jaja i soli. Danas su dostupni u gotovo svim prodavnicama, pa ih više ne morate sami pripremati.
Šargarepa je odličan izvor jedinjenja koja imaju antioksidantno svojstvo i provitamina A. Zdravstvene koristi upotrebe šargarepe ogledaju se u prevenciji nastanka kardiovaskularnih i malignih bolesti. Dobro je poznata uloga ovog povrća i u očuvanju funkcije vida.
Sušeni paradajz možete i sami da pripremite. Ukoliko nemate dehidrator, paradajz sušite u rerni. Isecite ga na četiri dela, izvadite semenke, poređajte na uljem premazan pleh pa ga lagano posolite, a po želji možete posuti naseckanim svežim bosiljkom i dodati grubo isečen beli luk. Paradajz sušite u rerni prvo 3-4 sata na 60*C, zatim ga okrenite i sušite još tri sata. Sušen paradajz ostavite da stoji na rešetki nekoliko dana, pa kad je dobro suv stavite ga u teglu, nalijte maslinovo ulje i začinite po ukusu.
Ćuretina ima pozitivno dejstvo na vaše dobro raspoloženje. Naime, ćuretina je bogata triptofanom, aminokiselinom koja se u organizmu pretvara u serotonin, neurotransmiter koji učestvuje u regulisanju sna, osećaja sitosti i gladi i izazivanju osećaja zadovoljstva.
Dimljenje mesa je oblik hemijskog konzervisanja pomoću kojeg se meso može sačuvati duži period. Dimljenje mesa se kombinuje sa soljenjem, salamurenjem, sušenjem ili toplotnom obradom i ne primenjuje se nikada kao samostalan postupak konzervisanja, s obzirom na to da je efekat dima pretežno ograničen na površinu proizvoda.
Blanširano povrće je odličan prilog uz jela od mesa. To je postupak kratkog izlaganja namirnice struji vodene pare ili vode zagrejane na temperaturu od 85-90°C. Nakon blanširanja u posoljenoj vodi, povrće ocedite, lagano posušite i prelijte malom količinom hladno ceđenog maslinovog ili drugog kvalitetnog ulja.
Za rukolu slobodno možemo reći da spada u grupu dijetetskih namirnica jer u 100 grama ima 0,66 g masti, 2,6 g belančevina, 3,7 g ugljenih hidrata i 1,6 g dijetnih vlakana. Kako čak 91,7% rukole čini voda, njena energetska vrednost je samo 25 kcal na 100 g sveže namirnice.
Rikota je čuveni italijanski svež sir, nastao kao nusproizvod jer se pravi od ostataka sirovina (surutke) prilikom pravljenja sira. To je niskokalorični sir sa samo 5% masnoće. Najčešće se pravi od surutke koja se dobija od proizvodnje provolonea ili mocarele, a nikako od sireva za čije se sirenje koristi kiselina.
Brzo i ukusno jelo od spanaća ali na drugi način, odnosno ovaj put sa mesom, jer uvek spanać spremam sa prženim jajima tako da sam sada odlučila da to promenim.
Postupak prerade smeđeg pirinča u beli, glazirani pririnač, uništava od 60-90% vitamina iz grupe B i magnezijuma, prepolovi se vrednost fosfora i gvožđa, a zrno u potpunosti ostane bez dijetnih vlakana i neophodnih masnih kiselina. Zato se uvek preporučuje konzumacija integralnog pirinča.
Reč kari u Indiji označava jelo kuvano od puno različith namirnica, veoma začinjeno, dok se na zapadu karijem smatra vrlo začinjen sos južnoazijske kuhinje. Mešavina začina koja čini kari zavisi od samog kuvara, oblasti Indije, kasti ili običaja, ali su obavezni korijander, kurkuma, kim i piskavica (prosenica ili grčka detelina, engl. fenugreek).
Rukola se najčešće koristi kao salata ili kao dodatak mešanim salatama za poboljšanje arome i ukusa. Posebno se mnogo koristi kao salata u mediteranskom području, pripremljena sa maslinovim uljem, sirćetom, parmezanom i mozzarela sirom. Ponekad se rukola priprema kuvana ili blanširana i tom prilikom gubi gorčinu.
Žalfija ili kadulja je mediteranska biljka intenzivnog mirisa. Iako je smatraju prvenstveno lekovitom biljkom, vrlo je cenjena i u gastronomiji gde se često koristi kao začin prilikom pripreme raznih sosova, mesa i ribe. Koristi se štedljivo jer je vrlo jakog ukusa.