Žalfija ili kadulja (Salvia officinalis) je mediteranska biljka intenzivnog mirisa. Iako je smatraju prvenstveno lekovitom biljkom, vrlo je cenjena i u gastronomiji gde se koristi prilikom pripreme raznih sosova, mesa i ribe. Sveži listovi se mogu čuvati nekoliko dana u plastičnim vrećicama u frižideru dok se sušeni drže u zatvorenim posudama na hladnom i tamnom mestu.
Flambiranje je postupak kojem se jelo izlaže otvorenom plamenu, nakon što smo u njega dodali neko alkoholno piće – konjak, viski, džin, rum ili liker. Na taj način se postiže da jelo zadrži samo aromatične sastojke pića a da veći deo alkohola pritom ispari.
Osim belančevina i omega 3-masnih kiselina, pastrmka sadrži i vitamine B kompleksa, kao i dragocene minerale poput gvožđa, kalcijuma, magnezijuma, cinka, bakra, fosfora i selena, koji su neophodni za normalno funkcionisanje organizma. Nutricionisti preporučuju dva do tri obroka ribe nedeljno.
Račiće, najčešće kozice ili gambore, možete kupiti u bolje snabdevenim prodavnicama očišćene i zamrznute ili sveže u ribarnicama. Lako i brzo se pripremaju, a jelu daju slatkast ukus. Ne zaboravite da rakovi i pored male energetske vrednosti imaju značajnu količinu holesterola.
Šampinjoni se mogu pripremiti na najrazličitije načine, imaju dobar ukus, podstiču apetit, a ujedno imaju i visoku hranljivu vrednost. S obzirom na to da su bogate proteinima, mogu obogatiti ishranu, naročito osoba koje ne konzumiraju meso. Kako ne sadrže ni saharozu ni skrob vrlo su pogodne za dijabetičare.
Lignja je najbrojniji i najpoznatiji predstavnik glavonožaca. Ukoliko kupujete sveže lignje, moraju biti prijatnog mirisa, telo im mora biti čvrsto, bele boje sa tankom kožicom crvenkaste boje i sa prozirnim očima. Sveže lignje je najbolje potrošiti u roku od dva dana, a zamrznute koje ste prethodno odmrznuli upotrebite isti dan. Duboko smrznute lignje čuvajte u zamrzivaču do tri meseca.
Da bi bio ukusniji, patlidžan je potrebno posoliti i ostaviti da odstoji najmanje pola sata. Nakon toga ga treba isprati pod mlazom tekuće vode i posušiti kuhinjskim papirom. Na taj način se izvlače vlaga i gorčina a sprečava upijanje ulja. Pogodan je za pečenje i punjenje različitim nadevima kada ga ne treba prethodno guliti.
Sve savremene proporuke za pravilnu ishranu kažu da unos holesterola treba ograničiti na 200 mg dnevno za osobe koje imaju povišene vrednosti masnoća u krvi, do 300 mg dnevno za zdrave osobe.
Sveže kupljenog šarana najbolje iskoristite istog ili najkasnije u roku od dva dana od kupovine. U tom periodu je neophodno da ga čuvate u frižideru na 4°C. Šarana i druge vrste ribe takođe možete i zamrznuti i čuvati u zamrzivaču najduže 6 meseci.
Som (Silurus glanis) dostiže dužinu od 4-5 m i težinu od 400 kg pa po tome predstavlja najveću ribu evropskih slatkih voda. Osim po veličini, ova vrsta je poznata i po dužini života jer može da dostigne starost od preko 100 godina. Meso soma po svom sastavu ima veći sadržaj masti, te je prilikom pripreme potrebno štedljivo dodavati masnoću.
U kulinarstvu se ruzmarin koristi kod pripremanja morske ribe, mesnih pečenja, pečenog krompira i čorbi. Da bi uvek imali svež začin, ruzmarin možete i sami gajiti u bašti ili u saksiji na terasi ili kuhinjskom prozoru.
Vino se može upotrebljavati i u marinadama. Alkohol i kiseline iz vina omekšavaju meso i daju mu posebnu aromu. Iako na tržištu postoje i specijalna "vina za kuvanje", većina kuvara ih izbegava jer nemaju željene karakteristike, a često su i slana. Zato, kada birate vino za kuvanje, vodite računa da ono mora biti dovoljno kvalitetno i za piće.
Teletina, za razliku od govedine, svinjetine i jagnjetine, ima znatno nižu energetsku vrednost, a više visokokvalitetnih belančevina uz manje masti, pa se ubraja u „mršava“ mesa. Sa aspekta zdravlja i pravilne ishrane, dobre strane ovog mesa sačuvaćete barenjem, dinstanjem na vodi ili dodavanjem male količine maslinovog ulja.
Sos uvek kuvajte na laganoj vatri i uz stalno mešanje, da se ne bi stvorile grudvice i da ne zagori.
Riblji paprikaš je najbolji kad se priprema u prirodi, za veliko društvo i od različitih vrsta rečne ribe.
Bukovača ili šumska ostriga je lako prepoznatljiva jestiva gljiva. Blagog je ukusa i mirisa, pa je nije potrebno previše začinjavati kako bi do izražaja došla njena aroma. Kada kupujete bukovače, šeširi treba da budu glatki i boje šljunka, bez tamnijih mrlja ili vlažnih mesta. Stajanjem, na bukovačama može da se napravi bela skrama koju treba pre upotrebe sastrugati.
Vina se u kulinarstvu slažu sa različitim namirnicama i najčešće se jelu dodaju na sredini ili pred kraj kuvanja, što zavisi od boje: belo vino se kraće kuva, a crveno skoro dok ne ispari.
Anis je mediteranska začinska biljka izuzetno prijatnog mirisa. Za kulinarsku pripremu potrebno je nožem odrezati stabljike i dno lukovice, odstraniti spoljašnje listove lukovice pa kratko isprati. Listovi se mogu iskoristiti za dekoraciju jela dok se stabljika može dodati prilikom kuvanja supe.
Rikota je svež, kremast, niskokalorični sir, blago slatkastog ukusa i snežno bele boje, koji se dobija od surutke. U osnovnoj varijanti, podseća na „švapski“ sir, mada je znatno laganiji, jer u svom sastavu ima samo oko 5% masnoće. Rikota predstavlja vrhunski zalogaj uz minimalan broj kalorija.
Sirova pileća džigerica često može biti mikrobiološki kontaminirana pa je najbolje da se iseče na manje komade i peče dok iz nje ne prestane da curi sukrvica. Takođe, ne treba je soliti pre prženja, nego posle, jer će biti žilava.