Dimljena pastrmka je veoma ukusan riblji specijalitet. Postoje dva postupka dimljenja pastrmke, topli i hladni, oba dostupna tokom cele godine u dobro snabdevenim supermarketima. U dimljenoj pastrmci visok sadržaj soli je značajan za postupak konzervisanja i očuvanja kvaliteta.
Soja sos je najpoznatiji kineski i japanski sos i univerzalni je začin za slana jela azijskih kuhinja. Sos se pravi od semenki soje, pšenice i pirinča na kojim se gaji plemenita plesan. Fermentira i dozreva po više godina. Sadrži veliku količinu soli.
Već samo spisak upotrebljenih namirnica može da nam ukaže da se radi o obroku koji ima izuzetno mnogo natrijuma. Samo jedna porcija ovog jela sadrži više natrijuma od količine preporučene za ceo dan, tako da nije pogodna za osobe sa visokim krvnim pritiskom.
Bosiljak je jedan od glavnih začina mediteranske kuhinje koji se koristi svež ili osušen, pretežno sa jelima od povrća, ali se njime začinjavaju i supe, sosovi, paštete, kobasice, sir i jela od jaja. Najaromatičniji je kada se svež list iskida prstima i doda u jelo neposredno pred kraj kuvanja.
Njoke se najčešće svrstavaju među testenine, međutim, to tradicionalno italijansko jelo ima svoje brojne varijetete. Može se pripremiti od krompira, durum pšenice, brašna, sira, pa čak i od starog hleba. Kako se testo priprema kao sveže, sa većim sadržajem vode, kuva se veoma kratko, da se ne bi raskuvalo.
Sušeni paradajz možete i sami da pripremite. Ukoliko nemate dehidrator, paradajz sušite u rerni. Isecite ga na četiri dela, izvadite semenke, poređajte na uljem premazan pleh pa ga lagano posolite, a po želji možete posuti naseckanim svežim bosiljkom i dodati grubo isečen beli luk. Paradajz sušite u rerni prvo 3-4 sata na 60*C, zatim ga okrenite i sušite još tri sata. Sušen paradajz ostavite da stoji na rešetki nekoliko dana, pa kad je dobro suv stavite ga u teglu, nalijte maslinovo ulje i začinite po ukusu.
U Italiji se paradajz nekada sušio na krovovima kuća.
Pesto, italijanski umak, pravi se od zrna pinije (plodova bora roda Pinus), bosiljka, belog luka i maslinovog ulja. Pre upotrebe, pinjole je najbolje lagano ispeći u tiganju bez masnoće kako bi se oslobodila njihova aroma. Pinjoli imaju specifičnu, orašastu aromu, ali ukoliko niste u mogućnosti da ih nabavite a želite sami da napravite ovaj sos, možete upotrebiti bademe ili orahe.
Prednosti ražanog hleba su velike: raž je odličan izvor vlakana, zbog čega pomaže u regulisanju telesne težine i smanjivanju nivoa holesterola, pa je zato ovu vrstu hleba dobro kombinovati sa jelima koja su pretežno sastavljena od mesa.
Humus je pasta od leblebije, koji se jednostavno i brzo priprema. Potrebno je da leblebiju (nepečenu) potopite u hladnu vodu, ostavite da odstoji (slično kao i pasulj), procedite i kuvate dok ne omekša. Zatim je ohladite i uz dodatak maslinovog ulja, sameljete u blenderu. U dobijenu smesu možete dodavati beli luk, sitno iseckane masline ili bilo koji drugi sastojak. Kao neizostavni sastojak humusa koristi se tahini odnosno pasta od susama.
Rukola se najčešće koristi kao salata ili kao dodatak mešanim salatama za poboljšanje arome i ukusa. Posebno se mnogo koristi kao salata u mediteranskom području, pripremljena sa maslinovim uljem, sirćetom, parmezanom i mozzarela sirom. Ponekad se rukola priprema kuvana ili blanširana i tom prilikom gubi gorčinu.
Rižoto je jelo koje se pravi od pirinča i priloga, najčešće školjki, rakova, pečuraka, povrća ili mesa. Za pripremu rižota, pirinač se mora obavezno prvo propržiti na vrelom ulju ili maslacu, a ukoliko se samo kuva na vodi ili u drugoj tečnosti, to je pilav.
Konzervisana tunjevina odličan je izvor dobrih masnoća – omega-3 masnih kiselina. S druge strane, istraživanja su nagovestila da sušeni paradajz može biti od pomoći u prevenciji raka prostate, pa tako uz povrće i napitak od grejpfruta, ovo predjelo predstavlja pravi izbor.
Bosiljak je jedan od glavnih začina mediteranske kuhinje koji se koristi svež ili osušen, pretežno sa jelima od povrća, ali se njime začinjavaju i supe, sosovi, paštete, kobasice, sir i jela od jaja. Najaromatičniji je kada se svež list iskida prstima i doda u jelo neposredno pred kraj kuvanja
Bosiljak je biljka opojnog, intenzivnog mirisa čiji se listovi koriste kao začin za brojna jela. Postoji preko 60 varijeteta bosiljka koji se razlikuju i po izgledu i po ukusu. Listovi su okruglastog oblika, najčešće zelene boje, ali postoje varijeteti sa crvenim i ljubičastim listovima.
Taljatele su jedna vrsta sveže testenine, čija je tekstura porozna i gruba. Zato je idealna за guste sosove, uglavnom napravljene od teletine, govedine, svinjetine, a i od mesa zeca. Takođe su i za lakše varijante, tj, jednostavnije sosove, kao što su vegetarijanski, sa raznim orašastim plodovima ili najpoznatiji sos od paradajza i bosiljka.
Šampinjoni su po sadržaju belančevina jedna od najbogatijih pečuraka. Od ugljenih hidrata u šampinjonima se nalaze glukan, inulin i pektinske materije, a kako ne sadrži ni saharozu ni skrob, veoma su pogodne za osobe obolele od dijabetesa.
Krastavac sadrži prehrambena vlakna, vitamin C, a od minerala silicijum, kalijum i magnezijum, pa se preporučuje osobama sa povišenim krvnim pritiskom.