Sitni sir od obranog mleka može poslužiti kao osnova za izradu velikog broja ukusnih i raznolikih namaza.
Semenke su samo za grickanje? E pa nisu. Odlične su i u kombinaciji sa slanim jelima kojima daju notu koja je nedostajala
Zrno raži sadrži veliku količinu dijetnih vlakana u kombinaciji sa drugim bioaktivnim sastojcima koje imaju pozitivan uticaj na zdravlje. Prema rezultatima istraživanja, raženi hleb može sniziti nivo lošeg LDL holesterola u krvi i do 12%.
Senf (mostard) predstavlja najpoznatiji proizvod gorušice. Senf možete kupiti u različitim vrstama ambalaža i čuvati na hladnom mestu i do godinu dana. Kako mu nakon otvaranja ukus slabi najbolje je kupovati manja pakovanja koja ćete brzo potrošiti.
Sve osobe koje nemaju problema sa povišenim krvnim pritiskom, trebalo bi da isprobaju ovaj dobro izbalansiran obrok, bogat dijetnim vlaknima.
Rolat od sira pre posluženja dobro ohladite, a da vam se prilikom sečenja ne bi rasipao nož obavezno provucite kroz mlaz hladne vode.
Mladu šargarepu je dovoljno očistiti četkom i odmah je spremiti jer dužim stajanjem na vazduhu gubi puno vitamina. Najbolje je pripremati sa malo ulja jer tek uz malo masnoće beta-karoten iz šargarepe može preći u vitamin A u organizmu.
Sir trapist je polutvrdi sir sa 45% mlečne masti. Kora je žute boje i premazana plastičnim premazom. Koristi se kao osnova za pripremanje mnogih jela, lako se riba, seče i topi. Ako želite da smanjite količinu masnoća u obroku, koristite i mocarelu i trapist.
Ren botanički pripada istoj porodici kao i kupus ili slačica, ali se za razliku od ovih biljaka, u ishrani koristi samo koren rena. Listovi sadrže blago otrovnu supstancu, zbog čega nemaju značaj za ljudsku ishranu. Rendani ren odlično se slaže sa različitim sosovima napravljenim od pavlake, sira ili majoneza. Najjači ukus ima sirov, fino ili grubo narendan ren.
Njoke se najčešće svrstavaju među testenine, međutim, mogu se pripremiti od krompira, durum pšenice, brašna, sira, pa čak i od starog hleba. Kako se testo priprema kao sveže, sa većim sadržajem vode, kuva se veoma kratko, da se ne bi raskuvalo i vadi rešetkastom kašikom čim isplivaju na površinu.
Integralni hleb se kod nas najčešće pravi od belog brašna u koji su dodate mekinje. Takav hleb ima tamniju koricu i sredina mu je svetlosmeđa a često je već sutradan tvrd i nejestiv. Pravi integralni hleb je iste tamnosmeđe boje i duže zadržava svežinu: može da traje i nedelju dana.
Dinja je danas dostupna tokom cele godine, pa dozvolite sebi da obradujete svoja nepca ovim voćem. Ako ste kupili nezrelu dinju, ostavite je par dana na sobnoj temperaturi kako bi potpuno sazrela.
Kombinacija pršute i maslina u hlebu će vas odmah podsetiti da je reč o mediteranskoj kuhinji. Budite samo oprezni sa dodavanjem soli s obzirom da su i masline i pršuta već dovoljno slani, pa ako preterate ukusi će se u potpunosti izgubiti i nećete moći uživati u slasti ovog hleba.
U kulinarstvu se ruzmarin koristi kod pripremanja morske ribe, mesnih pečenja, pečenog krompira i čorbi. Da bi uvek imali svež začin, ruzmarin možete i sami gajiti u bašti ili u saksiji na terasi ili kuhinjskom prozoru.
Prestižno mesto na lestvici suhomesnatih proizvoda pripada pršuti. Njen kvalitet zavisi od načina uzgoja svinja, obrade svinjskog buta, načina sušenja i jedinstvene kombinacije začina. Najbolja aroma se dobija ne dimljenjem već sušenjem na buri.
Istorija celera je duga i zanimljiva. U doba Homera korišćen je kao lek, bio je i simbol lepote i veselja. Ubrzo zatim postao je pogrebno cveće i značio je samo suze i žalost. Kasnije je u Rimu, uz lovorov list, uzdignut kao simbol pobede i pobedničkog slavlja, kada se prvi put pojavio i kao začin. Upotreba celera kao namirnice započela je tek u srednjem veku.
U ishrani se koriste pupoljci kapra prethodno stavljeni u jako vinskosirće. Kapar je gorko-kiselog ukusa, veoma aromatičan, te se najčešće koristi za pripremu salata i pikantnih sosova.
Ako bi u jednoj reči pokušali da opišemo pileće meso, onda je to raznolikost. Kuvana, dinstana, grilovana, pečena, pržena ili pohovana, kombinovana sa čitavim nizom različitih biljaka i začina, piletina je uvek prijatan, ukusan i hranljiv obrok.
Prerada mesa u razne vrste pršuta ima relativno najdužu istoriju. Međutim, ima veoma malo podataka o toj proizvodnji u našim uslovima. Proizvode se, uglavnom, u četiri geografska područja po kojima su i nazvani: dalmatinski, užički, kraški i njeguški pršut. U suštini nema bitnih razlika između njeguškog, dalmatinskog i kraškog pršuta u pogledu načina proizvodnje. Razlike su, prvenstveno, u pogledu organoleptičkih osobina, što je uslovljeno razlikama u klimi i trajanju pojedinih etapa u procesu proizvodnje (dimljenje, sušenje i dr.).