Grašak je izuzetno nutritivno vredna namirnica. U 100 g sveže namirnice ima oko 80 kcal, obilje vitamina, minerala i rastvorljivih dijetnih vlakana. Kao sveža mahunarka pojavljuje se u proleće, ali može da se jede tokom cele godine, kao konzerviran, zamrznut ili osušen grašak.
Ružičasto ili narandžastocrveno meso lososa, pripremljeno na različite načine uvek je pravi delikates. Obrok male energetske vrednosti sa dobro uravnoteženim hranljivim sastojcima i veoma malim sadržajem zasićenih masti i holesterola.
Mirođija ili kopar je aromatična biljka, koja naraste do oko metar visine a najbolje uspeva na sunčanim mestima. Njeni listovi i plodovi se često koriste kao začin u kulinarstvu. Sitno iseckani listići se odlično slažu sa jogurtom, kiselom pavlakom ili kremastim sirevima.
Odlično izbalansiran obrok, bogat dijetnim vlaknima, bez holesterola i sa idealnim odnosom masti, belančevina i ugljenih hidrata. Kako ne sadrži namirnice životinjskog porekla pogodan je i za vegetarijance
Mirođija je mirisna, začinska biljka, poreklom iz centralne Azije. U narodnoj medicini se koristi kod nadimanja, povraćanja i nesanice, te za poboljšanje apetita i probavu. U kulinarstvu je nezaobilazan začin za kiseljenje povrća, posebno kornišona, za sosove, salate, supe i jela od pirinča.
Voda u kojoj ćete poširati jaja ne sme biti jako kisela, da jaje ne bi preuzelo kiselinu, već je dovoljno staviti 2-3 kapi.
Prokelj je vrsta kelja čije male zelene glavice sazrevaju tokom zime. Ima visoku energetsku vrednost i karakterističan miris koji se može otkloniti ako se za vreme kuvanja doda u vodu kašičica mleka. Može se kuvati ili dinstati, pa zatim gratinirati ili zapeći u testu.
Azuki pasulj stiže sa krova sveta – gaji se pretežno u istočnoj Aziji, na Himalajima. Njegova zrna su crvena i sitna, sa tek pola centimetra u obimu. Veličinu nadoknađuju brojna lekovita svojstva: povoljno utiče na rad srca, bubrega, tankog creva i pankreasa. Preporučuje se za pojačavanje cirkulacije krvi, detokcikaciju tela i smanjenje težine.
Limeta je citrusno voće, okruglog oblika i kisele pulpe. Zreo plod limete je zelene boje, i najčešće se koristi za proizvodnju sokova i kao dodatak u pripremi koktela.
Mirođija je aromatična biljka čiji se listovi i plodovi često koriste kao začin u kulinarstvu. Sitno seckani listići se dobro slažu jogurtom, kiselom pavlakom ili kremastim sirevima. Sos od mirođije se obično poslužuje uz bareno meso i krompire.
Tikvice se u kulinarstvu najčešće pripremaju kao varivo, kao i u supama i čorbama, zatim punjene, pečene na roštilju, kuvane na pari, salatama...isto tako se veoma koriste u pripremi pita, kolača i kao kompot.
Sitno seckani listići mirođije dobro se slažu s kremastim sirevima, kiselom pavlakom i jogurtom. Cela biljka se stavlja u presolac za kiseljenje krastavaca i kupusa. Mirođijom se aromatizuje sirće. Celim ili mlevenim semenkama se začinjavaju supe i marinade
Tikvice su zdrave, lake za pripremu i mogu se kombinovati na mnogo načina.
Keleraba pripada Brasica porodici, zajedno sa kupusom, keljom i prokeljom. U pitanju je namirnica male energetske vrednosti, budući da 100 g kelerabe ima oko 27 kcal. Ista količina kelerabe sadrži i 91 g vode, 1.7 g proteina, 6.20 g ugljenihhidrata i 0.10 g masti. Takođe, treba napomenuti da je keleraba i odličan izvor dijetnih vlakana jer sadrži 3.6 g na 100 g namirnice.
Grašak je veoma stara biljna vrsta. U drevna vremena su je gajili stari Vavilonci, Egipćani, Rimljani i Grci. U Evropu su ga preneli stari azijski narodi i njegovo gajenje se najviše proširilo za vreme seobe naroda.
Postojbina krompira je Peru, gde se krompir uzgajao još pre 8000 godina p.n.e.
Neponovljiv i nezamenljiv, kefir je obilan i lako dostupan izvor zdravih materija.
Krastavac sadrži prehrambena vlakna, vitamin C, a od minerala silicijum, kalijum i magnezijum, pa se preporučuje osobama sa povišenim krvnim pritiskom.
Danas se samo nekih 5% graška prodaje dok je svež, a najviše se konzerviše i zarmzava.