Pravi „praznični“ obrok sa svim karakteristikama koje termin gurmanluk ima u našim krajevima. Zbog povišenih vrednosti masnoća, holesterola i natrijuma, ovo jelo mogu konzumirati zdrave osobe ali u „specijalnim“ prilikama.
Sadržaj masti u pilećem mesu se uglavnom odnosi na mononezasićene i malu količinu zasićenih masti i zato neće znatno uticati na povećanje holesterola u krvi. Najniži sadržaj masti ima belo meso, sledi batak, karabatak i na kraju pileća krila sa najvećim sadržajem masti.
Jaja su čest dodatak testu i penasto umućena poboljšavaju rastresitost testa. Prilikom korišćenja jaja treba biti posebno obazriv, naročito kada su u pitanju belanca koja u značajnoj meri mogu stvrdnuti testo.
Mak je osušeno seme jednogodišnje biljke maka poreklom iz Azije. Semenke su gotovo bez mirisa, a njihov orahu sličan ukus, razvija se tek kuvanjem ili pečenjem. Sadrže oko 50% masnog ulja (Oleum papaveris) te proteinske supstance i organske baze, poput alkaloida papaverina. Mleveni mak služi uglavnom kao nadev za razne savijače, makovnjače, torte, sitne kolače i razne druge poslastice.
Pasivne gljivice u suvom kvascu aktiviraju se tek kad dođu u dodir sa toplom tečnošću. Po pravilu suvi kvasac se dodaje odmah u brašno, prelije toplom vodom ili mlekom, a potom se dodaju i preostali sastojci.
Kajmak je mlečni proizvod koji se proizvodi u zemljama Jugoistočne Evrope, Male Azije i Bliskog Istoka. Osim tradicionalne proizvodnje u seoskim domaćinstvima, kajmak se danas može nabaviti i u marketima, uglavnom propisno deklarisan i bakteriološki potpuno ispravan.
Kajmak predstavlja mlečni proizvod mekane, kremaste konzistencije i blago kiselog ukusa. Dobija se fermentacijom mlečne masti izdvojene tokom kuvanja sirovog kravljeg mleka. Razlikuju se mladi kajmak koji je gotovo bele boje i blagog ukusa i stari kajmak oštrijeg ukusa i žućkaste boje.
Umućena belanca dodajte pažljivo u smesu i promešajte varjačom, nikako mikserom, jer će u protivnom kora koju budete pekli biti izuzetno tvrda i neće narasti.
Kajmak je mlečni proizvod mekog, kremastog sastava i blagog kiselog ukusa. Nastaje kao sloj ili kora koja se stvara na površini mleka fermentacijom mlečne masti, uz izraženo učešće proteina. Po stepenu zrelosti kajmak se deli na mlad i zreo kajmak. Kod mladog kajmaka mlečna mast je u većoj meri u svom sopstvenom obliku, dok zreo kajmak postepeno eliminiše vodu i proteine, te preovladava sama mlečna mast.
Paprika spada među biljke najbogatije vitaminom C. Možemo je podeliti na zelenu i crvenu, odnosno na slatku i ljutu. Može se jesti sveža, a u srpskoj nacionalnoj kuhinji se crvena šiljata paprika suši i, kasnije, tokom zime, koristi za punjenje različitim nadevima.
Energetska vrednost crvene paprike iznosi oko 20 kcal u 100 g. Sveža paprika predstavlja odličan izvor vitamina C kojeg sadrži skoro četiri puta više od pomorandže. Poznata je, takođe, i po znatnim količinama beta-karotena, snažnog antioksidansa koji predstavlja odličnu preventivu za maligna oboljenja.
U našim krajevima mak se najčešće koristi za pripremanje poslastica. Energetska vrednost 100 grama maka je 330 kcal. Mak sadrži 11 g masti, malo proteina i dosta ugljenih hidrata, od toga 8 g vlakana, malo kalcijuma i gvožđa.
Dobro poznate crno-plavičaste semenke maka sa svojim orašastim ukusom koriste se kao dodatak u proizvodnji hleba i peciva, a u našim ravničarskim krajevima, mak se najčešće koristi za izradu poslastica. Energetska vrednost 100 grama maka je 330 kcal, ima 11 g masti, malo proteina i dosta ugljenih hidrata, od toga 8 g vlakana, malo kalcijuma i gvožđa.
Brokoli sadrži brojne biološki aktivne supstance sa antioksidativnim svojstvima, te je namirnica koja se nalazi u preporukama za ishranu u prevenciji očne mrene, srčanih bolesti i nekih tipova malignih bolesti.
Kajmak predstavlja mlečni proizvod mekane, kremaste konzistencije i blago kiselog ukusa. Dobija se fermentacijom mlečne masti izdvojene tokom kuvanja sirovog kravljeg mleka. Tradicionalno se proizvodi u brdskim predelima Balkana, a naročito u Srbiji i Bosni. Veoma je cenjen, bilo svež ili upotrebljen pri spremanju tradicionalnih jela. Razlikuju se mladi kajmak blažeg, i stari kajmak oštrijeg ukusa i žućkaste boje.
Makarone se najčešće pripremaju uz sosove, pošto mogu da ”upiju” veliku količinu sosa. Testenina će biti ukusnija ako vodu posolite, a masnoću dodate u ključalu vodu pre stavljanja testenine.
Po pravilu crni tartuf se dodaje u jelo tek na kraju pripreme, odnosno kad iznesete jelo pred goste tartuf narendate pred njima.
Paradajz pire, sok od paradajza ili kečap, bilo da su domaće proizvodnje ili kupljeni u prodavnici, zahvaljujući glavnom sastojku - paradajzu, odn. likopenu koji je snažan antioksidans, ima veoma blagotvorno dejstvo na kardiovaskularni sistem jer razara „loš“ LDL holesterol.
Mak, čest sastojak peciva i kolača se u radnjama može naći već samleven. Najbolje je čuvati ga na tamnom i suvom mestu uz obavezno poštovanje roka upotrebe! U Evropi se koristi plavi mak, dok na Bliskom i Dalekom Istoku poznaju i beli mak.
Mak, čest sastojak peciva i kolača se u radnjama može naći već samleven. Najbolje je čuvati ga na tamnom i suvom mestu uz obavezno poštovanje roka upotrebe! U Evropi se koristi plavi mak, dok na Bliskom i Dalekom Istoku poznaju i beli mak.