Ovo je obrok u kome je postignut odličan odnos belančevina, masti i ugljenih hidrata. Ostatak dana neophodan je oprez sa unosom namirnica bogatih holesterolom, jer ste ovim obrok već uneli oko 70 % dozvoljenih količina holesterola
Prilikom kupovine kelja, birajte teže glavice tamnozelene boje, svežih listova, bez mrlja i rupica. Ako želite da ga osvežite, prvo ga kratko uronite u toplu, a zatim u hladnu vodu. Kelj možete čuvati u frižideru par dana, a za duže čuvanje najbolje je da ga blanširate i zamrznete.
Piletinu možete čuvati u zamrzivaču do godinu dana, ali kada je odmrzavate, najbolje je da to radite u frižideru. Odmrzavanje na sobnoj temperaturi pogoduje razvoju bakterija. Meso se obavezno mora dobro termički obraditi kako bi se izbegla eventualna zaraza salmonelom.
Šampinjoni su najviše uzgajana pečurka na svetu. Sveža se može nabaviti tokom cele godine. Mogu se konzumirati dobro oprani, sirovi plodovi, u salati, u čorbama, grilovani ili dinstani kao prilog mesnim jelima i jajima, njihove klobuke možemo puniti raznim smesama i zapeći u pećnici.
Obrok male energetske vrednosti sa idealno uravnoteženim hranljivim sastojcima. Zbog malog sadržaja ukupnih zasićenih masti i holesterola, pogodan je za ishranu zdravih osoba, kao i osoba koje boluju od različitih hroničnih bolesti.
Kada kupujete tzv. „low fat“ proizvode (sa manje masnoće) morate znati da ta oznaka znači da proizvod sadrži najviše 3 grama masti po obroku, dok „fat free“ (bezmasni) proizvod ima manje od 0,5 grama masti po obroku. „Light“ proizvodi imaju za trećinu manje kalorija ili upola manje masnoće po obroku u odnosu na standardne proizvode.
Sitni sir od obranog kravljeg mleka („švapski sir“) ima malu energetsku vrednost i mali sadržaj masti, što mu daje preporuku da se može svakodnevno koristiti u ishrani. Na trpezi se često poslužuje kao namaz, sa dodatkom različitog povrća, začinskih biljaka i malih količina mesa.
Pravilna ishrana između ostalog podrazumeva i redovne obroke, od kojih je doručak najvažniji, jer organizmu obezbeđuje neophodnu energiju na početku dana i smanjuje glad u kasnijim periodima dana.
Iako postoji nekoliko vrsta semenki susama – bele, smeđe ili crne, u prodavnicama se uglavnom mogu kupiti oljuštene semenke belog susama. Njihov prijatan ukus se posebno povećava prženjem, odnosno, termičkom obradom. Susamom se posipaju peciva, hleb i slatki i slani kolači, a mogu se začinjavati i meso i povrće.
Kajmak predstavlja mlečni proizvod mekane, kremaste konzistencije i blago kiselog ukusa. Dobija se fermentacijom mlečne masti izdvojene tokom kuvanja sirovog kravljeg mleka. Razlikuju se mladi kajmak koji je gotovo bele boje i blagog ukusa i stari kajmak oštrijeg ukusa i žućkaste boje.
Umućena belanca dodajte pažljivo u smesu i promešajte varjačom, nikako mikserom, jer će u protivnom kora koju budete pekli biti izuzetno tvrda i neće narasti.
Specifičnost ovog recepta za uštipke je u tome što se pripremaju bez kvasca i na malo masnoće, i što su zaista izvrsni. Probajte i uverite se sami.
Ukoliko koristite zamrznuto meso, odmrzavajte ga u frižideru, jer je ćureće meso veoma osetljivo na toplotu i može vrlo lako da se pokvari. Vodite računa da meso bude što manje vremena na temperaturama između 40 i 70*C koje su pogodne za razvoj bakterija.
Reč kari u Indiji označava jelo kuvano od puno različith namirnica, veoma začinjeno, dok se na zapadu karijem smatra vrlo začinjen sos južnoazijske kuhinje. Mešavina začina koja čini kari zavisi od samog kuvara, oblasti Indije, kasti ili običaja, ali su obavezni korijander, kurkuma, kim i piskavica (prosenica ili grčka detelina, engl. fenugreek).
Poslednjih godina na tržištu je sve više jogurta i drugih fermentiranih mlečnih proizvoda sa probioticima koji imaju ulogu da štite želudac i creva te ojačaju imunološki sistem pa se preporučuju svima, naročito deci i starijima, kao napitak uz doručak.
Ren botanički pripada istoj porodici kao i kupus ili slačica, ali se za razliku od ovih biljaka, u ishrani koristi samo koren rena. Listovi sadrže blago otrovnu supstancu, zbog čega nemaju značaj za ljudsku ishranu. Rendani ren odlično se slaže sa različitim sosovima napravljenim od pavlake, sira ili majoneza. Najjači ukus ima sirov, fino ili grubo narendan ren.
Mladi sir se pravi od kravljeg mleka i star je 7-10 dana. Obično je u obliku kriški i koristi se za pravljenje bureka, gibanica, pita i kao dodatak raznim jelima. Sadrži najviše 45% mlečne masti.
Čeri paradajz se često koristi za dekorisanje jela ali je takođe veoma ukusan. Ovo povrće, veličine ping-pong loptice, ili čak i manje, može biti i u različitim bojama – od žute, preko narandžaste do raznih nijansi crvene. Zbog velike potražnje, na tržištu se stalno proizvode novi hibridi.
Majonez je univerzalni prilog u mnogim jelima. Umesto da ih pripremate sami, na tržištu možete naći veliki izbor majoneza koji se proizvode od visoko kvalitetnih biljnih ulja, pri čemu se niskokalorične, tzv. „light“ varijante mogu proizvoditi sa i bez jaja odn. holesterola.
Urda je visokoproteinski nemasni sir, blagog ukusa. Veoma podseća na tzv švapski sir, suvlji je i u grudvicama i za razliku od švapskog uopšte nije kiseo. Priprema se, tako što se iz surutke izdvoje belančevine, tako da u njemu izuzev proteina skoro uopšte nema drugih sastojaka.