Mnoge domaćice kolač ne mogu da zamisle bez šećera, putera, čokolade... Ovo je primer jedne takve poslastice, koja zbog toga sadrži više masti od preporučenih vrednosti, te se preporučuje pre svega deci i zdravim fizički aktivnim osobama
Kesten je namirnica karakterističnog mirisa i blagog slatkastog ukusa sa širokom primenom u kulinarstvu, a naročito u poslastičarstvu. Plodovi kestena u 100 g imaju oko 195 kcal, sadrže visok procenat ugljenih hidrata, od čega najviše skroba i malu količinu masti.
Kesten je namirnica blagog slatkastog ukusa. Iako pripada koštunjavom voću, bitno se razlikuje od ostalih plodova iz ove grupe po visokom sadržaju ugljenih hidrata, posebno skroba, manjem udelu masti u odnosu na uljima bogato koštunjavo voće i po prisustvu manje količine vitamina C.
Plod kestena (100 g – 195 kcal) sadrži dosta ugljenih hidrata, najviše skroba, i malu količinu masti. Kesten je bogat mineralima: kalijumom, kalcijumom, fosforom, dok od vitamina ima samo malo vitamina B.
Kesten je veoma hranljiva namirnica, ali i lekovita biljka od koje se pripremaju razni specijaliteti, naročito poslastice. Ko još nije probao kesten pire sa šlagom?
U kulinarstvu se plod pitomog kestena koristi kuvan ili pečen, a u nekim krajevima i za pripremu slanih specijaliteta (punjenje gusaka ili ćurki). Međutim, najpoznatija i najčešća primena kestena je za pripremu različitih poslastica, pre svega, kesten pirea sa šlagom.
Za razliku od drugog orašastog voća koje ima obilje masnih ulja, glavni sastojak kestena je skrob. Zbog toga se od kestena može dobiti ?no brašno koje se lako vari.
Kesten pripada koštunjavom voću, ali se po sastavu bitno razlikuje od ostalih plodova iz ove grupe po visokom sadržaju ugljenih hidrata, posebno skroba, manjem udelu masti u odnosu na uljima bogato koštunjavo voće i po prisustvu manje količine vitamina C.
Kesten pripada koštunjavom voću, ali se po sastavu bitno razlikuje od ostalih plodova iz ove grupe po visokom sadržaju ugljenih hidrata, posebno skroba, manjem udelu masti u odnosu na uljima bogato koštunjavo voće i po prisustvu manje količine vitamina C.
Kesten pripada koštunjavom voću, ali se po sastavu bitno razlikuje od ostalih plodova iz ove grupe po visokom sadržaju ugljenih hidrata, posebno skroba, manjem udelu masti u odnosu na uljima bogato koštunjavo voće i po prisustvu manje količine vitamina C.
U kulinarstvu se plod pitomog kestena koristi kao kuvan, pečen ili industrijski pripremljen kesten pire, često već zaslađen. Najpoznatija i najčešća primena kestena je za različite poslastice – od najjednostavnijeg kesten pirea sa šlagom, pa do raznovrsnih kolača i torti.
Za razliku od drugog orašastog voća sa obiljem masnih ulja, glavni sastojak kestena je skrob. Iako je plod kestena vrlo hranljiv, dosta se teško vari. U poslastičarstvu se najviše koristi industrijski prerađen i zaslađen kesten. Zbog svoje strukture, lako se može sasladiti i nekim od veštačkih zaslađivača.
Plod kestena (100 g – 195 kcal) sadrži dosta ugljenih hidrata, najviše skroba, i malu količinu masti. Kesten je bogat mineralima: kalijumom, kalcijumom, fosforom, dok od vitamina ima samo malo vitamina B.
U kulinarstvu se plod pitomog kestena koristi kao kuvan ili pečen, u nekim krajevima za pripremu slanih specijaliteta (punjenje gusaka ili ćurki). Međutim, najpoznatija i najčešća primena kestena je za različite poslastice – najjednostavniji kesten pire sa šlagom, ali i kao osnova mnogih kolača i slatkiša.
Kesten je namirnica visoke energetske vrednosti jer 100 g pečenog kestena sadrži oko 245 kcal. Pečeni i kuvani kesteni su omiljeno i ukusno jelo, naročito od oplemenjenih vrsta. U poslastičarstvu je omiljen sastojak poslastica - od torti do najjednostavnijeg kesten pirea sa dodatkom šlaga.
Kesten pripada koštunjavom voću, ali se po sastavu bitno razlikuje od ostalih plodova iz ove grupe po visokom sadržaju ugljenih hidrata, posebno skroba, manjem udelu masti u odnosu na uljima bogato koštunjavo voće i po prisustvu manje količine vitamina.
U Hilandarskom medicinskom kodesku iz 15. veka, prvom medicinskom delu kod Srba, kesten s limunom i pomorandžom preporučuje se rekonvalescentima za jačanje organizma nakon preležanih zaraznih bolesti.
Borovnice su prepune lekovitih i hranljivih sastojaka, posebno voćnim kiselinama, mineralima i elementima u tragovima, na primer manganom.