Sve osobe koje nemaju problema sa povišenim krvnim pritiskom, trebalo bi da isprobaju ovaj dobro izbalansiran obrok, bogat dijetnim vlaknima.
Inćuni pripadaju porodici sleđeva, zajedno sa srdelom, papalinama, haringama i nekim drugim ribama. Cela porodica nosi zajednički naziv „sitna plava riba“. Inćuni se najčešće konzervišu i kao usoljeni u konzervama ili staklenim teglama dospevaju na tržište.
Paradajz je namirnica sa najvećim sadržajem likopena. Termičkom obradom i dodavanjem male količine ulja povećava se bioraspoloživost likopena. Likopen je antioksidans aktivan u borbi protiv slobodnih radikala. Učestalo konzumiranje hrane bogate likopenom povezuje se sa smanjenjem rizika za nastanak srčanih bolesti, malignih bolesti, šećerne bolesti i osteoporoze
Mnogo veću opasnost od soli koju sami dodajemo u jelo predstavlja so iz industrijskih proizvoda odn. prerađene hrane. Naročito je opasno ako se deca naviknu na slane grickalice jer to najčešće znači da će i kao odrasli imati sklonost slanom ukusu i tako povećati rizik za nastanak hipertenzije i gojaznosti.
Osnovna karakteristika lisnatog testa je lako razdvajanje međusobno povezanih slojeva pečenog testa, između kojih se nalaze slojevi masnoće. Upravo zbog tehnologije pripreme lisnatog testa ovaj obrok obiluje masnoćama i holesterolom, te se ne preporučuje osobama koje boluju od dijabetesa, povišenih vrednosti masnoća u krvi i kardiovaskularnih bolesti.
Dimljeni losos se odlično slaže sa agrumima kao što su pomorandža ili grejp, a kao začin koristite maslinovo ulje, limunov sok, vinsko belo sirće, peršun i kapare.
Lignje ćete brže i lakše obariti ako ih isečete na manje komade, stavite u kipuću vodu i barite oko 10 minuta. Potom ih ocedite i nastavite sa daljom pripremom.
Lisnato testo je prefinjeno testo koje se izrađuje od desetina slojeva testa napravljenog od najfinijeg brašna i putera ili margarina. Kada se peče, masnoća premazana preko slojeva testa oslobađa paru koja razdvaja slojeve testa, dajući mu karakterističan izgled. Koristi se za brojna peciva, slane i slatke specijalitete.
Priprema ribe ne može da se zamisli bez upotrebe limuna, maslinovog ulja i buketa začina. Uobičajeno je da se limun koristi kao ceđeni sok ili se koriste kriške limuna raspoređene oko pečene ribe. Limun će pečenjem ili kuvanjem uz ribu omekšati, a od njega se može pripremiti i ukusan sos.
Kapar je začin koji se najviše koristi u mediteranskoj kuhinji. To su pupoljci cveta veličine zrna graška koji se beru u proleće, dok su još zatvoreni. Kako sirovi pupoljci nisu jestivi, prvo se suše, a zatim potapaju u morsku vodu, slani rastvor, sirće ili ulje, pri čemu nastaju određene kiseline kaprin i senfolgikozid koji im i daju karakterističan ukus.
Već samo spisak upotrebljenih namirnica može da nam ukaže da se radi o obroku koji ima izuzetno mnogo natrijuma. Samo jedna porcija ovog jela sadrži više natrijuma od količine preporučene za ceo dan, tako da nije pogodna za osobe sa visokim krvnim pritiskom.
Mućkalica je autentično srpsko jelo, koje izvorno prati roštilj. Ranije se mućkalica pravila od delova mesa koji ne mogu da se iskoriste za roštilj, koji se izmešaju u istoj posudi sa povrćem i raznim začinima, preklope i prže na vatri uz povremeno mućkanje sadržaja. Vremenom, mućkalica se pretvorila u zaseban specijalitet koji se više ne sprema od otpadaka mesa.
Kapar je začin koji se najviše koristi u kuhinji Sredozemlja, za garniranje predjela, sira, šunke, a najviše sa filetima usoljene i dimljene ribe i maslinama. Miris mu je blag i prijatan, a ukus malo opor i aromatičan. U jelo ga treba dodati pred kraj jer brzo gubi aromu.
Iako se smatra da nijedna vrsta hrane, sama za sebe, ne može da nas učini zdravijim, češće konzumiranje ribe, naročito masne ribe bogate omega-3 masnim kiselinama u koju spada i tunjevina, predstavlja jedan od načina da se unapredi ishrana i zdravlje.
Jedna od glavnih komponenti mediteranske ishrane je maslinovo ulje. Njegova lekovitost se krije u tome što mu je glavni sastojak oleinska kiselina koja pokazuje veliku otporonost na proces oksidacije. To znači da će se maslinovo ulje puno sporije zasititi štetnim supstancama koje nastaju oksidacijom što je od velike važnosti za ljudsko zdravlje.
Junetina je veoma dobar izvor vitamina B kompleksa, koji imaju veoma povoljan efekat na zdravlje srca i krvnih sudova. U složenim metaboličkim procesima ovi vitamini učestvuju u pretvaranju štetnog molekula homocisteina u bezopasan oblik, što je veoma značajno jer je povišen nivo homocisteina u organizmu, jedan od faktora rizika za srčani i moždani udar, a prema najnovijim istraživanjima i za osteoporozu.
Inćuni pripadaju porodici sleđeva, zajedno sa srdelom, papalinama i haringama. Cela porodica nosi zajednički naziv „sitna plava riba“. Inćuni se najčešće konzervišu i kao usoljeni u konzervama ili staklenim teglama dospevaju na tržište.
Naziv konjak može poneti samo alkoholno piće koje se proizvodi isključivo u oblasti Cognac u Francuskoj. Naime, dekretom iz 1909. godine strogo je definisan proces proizvodnje konjaka, od vrste grožđa (isključivo belo) do same tehnologije izrade (2 destilacije u bakarnim kazanima uz zabranu korišćenja šećera tokom ovog procesa i čuvanje u hrastovim buradima). Isti dokument imenuje ovu oblast kao jedinu gde se može proizvoditi originalni konjak.
Salata hrastov list je proizvedena sedamdesetih godina prošlog veka u varijanti zelene i tamno crvene do bordo boje. Ima veoma lep ukus i atraktivne boje, pa je vrlo popularna u raznim miks salatama. Ova salata je dobila ime po listovima koji podsećaju na američki hrast.
O značaju ribe u prevenciji srčanih oboljenja se mnogo govori, piše i zna. Međutim, da riba ima povoljan efekat na pamćenje utvrdili su naučnici medicinskog centra Rush u Chicagu. Naime, oni su utvrdili da osobe iznad 65 godina, koje najmanje jednom nedeljno jedu ribu, imaju manje problema sa zaboravnošću i smanjenom koncentracijom u odnosu na osobe iste starosti kojima se riba ne nalazi redovno na jelovniku