Prema preporukama piramide pravilne ishrane lignje su u grupi zajedno s ostalim vrstama ribe, mesom i jajima. Kako lignje imaju visok sadržaj holesterola, preporučuje se umerena konzumacija.
Blitva je član iste porodice kao i spanać pa joj je i kulinarska upotreba slična kao kod ovog, daleko poznatijeg, „rođaka“. Međutim, za razliku od spanaća, kada koristite blitvu, nemojte odbaciti ukusne debele, mesnate peteljke koje su izuzetno ukusne i hranljive. Mogu se pripremiti slično šparglama – povezane u snopove, skuvane i prelivene ukusnim umacima.
Ovo je obrok koji obiluje dijetnim vlaknima. Dijetna vlakna potiču od namirnica biljnog porekla. Po sastavu su neskrobni polisaharidi koji se zbog nedostatka enzima ne vare u tankom crevu čoveka. Danas se zna da imaju značajno mesto u prevenciji mnogobrojnih oboljenja. Preporučeni unos dijetnih vlakana iznosi od 25 do 30 g na dan.
Blitva, kao i ostalo tamno zeleno lisnato povrće, ima malu energetsku vrednost (u 100 g jestivog dela biljke ima oko 14 kcal), ali visoki sadržaj vitamina C, karotina i obilje mineralnih soli.
Lignje koje se najčešće koriste u ishrani su veličine šake, imaju belo, vrlo ukusno meso. Najtraženiji su mlađi primerci lignji, kojih može biti oko 100 komada u jednom kilogramu. Meso većih primeraka težih od 250 g je tvrdo, žilavo i mora se mnogo duže termički obrađivati.
Skuša pripada plavim ribama, a ona iz Jadranskog mora dostiže prosečnu težinu oko 700 g. Kalorična je i sa velikim sadržajem masti. Međutim, bogata je vitaminima B kompleksa, posebno niacina, kao i minerala pri čemu se izdvaja selen.
Lazanje su veći komadi testa pravougaonog oblika od kojih se priprema karakteristično italijansko jelo zapečeno u rerni ili se koristi za punjene kanelone. U zavisnosti od toga da li se nabavi sveže ili osušeno testo za lazanje, zavisi i količina bešamel sosa koji treba pripremiti.
Svežinu jaja možete utvrditi tako što ćete ih staviti u posudu sa vodom – sveža jaja potonuće na dno, dok će starija, koja imaju manju masu zbog isparavanja vode i gasova, ”plivati” po površini.
Za pripremu ovog recepta obavezno koristite morsku so. Najčešće možete da je kupite krupno mlevenu, pa je, da bi se brže rastopila u marinadi, sameljite u mlinu za mlevenje soli.
Blitva je član iste porodice kao i spanać pa joj je i kulinarska upotreba slična kao kod ovog, daleko poznatijeg, „rođaka“. Međutim, za razliku od spanaća, kada koristite blitvu, nemojte odbaciti ukusne debele, mesnate peteljke koje su izuzetno ukusne i hranljive. Mogu se pripremiti slično šparglama – povezane u snopove, skuvane i prelivene ukusnim umacima.
Blitva, kao i ostalo tamno zeleno lisnato povrće, ima malu energetsku vrednost (u 100 g jestivog dela biljke ima oko 14 kcal), ali visoki sadržaj vitamina C, karotina, i obilje mineralnih soli.
Blitva, kao i ostalo tamno zeleno lisnato povrće, ima malu energetsku vrednost (u 100 g jestivog dela biljke ima oko 14 kcal), ali visoki sadržaj vitamina C, karotina i obilje mineralnih soli.
Brancin je jedna od najcenjenijih riba u Jadranskom moru. Može se pripremiti na različite načine: kuvanjem, pečenjem, prženjem... U Francuskoj je poznat pod imenom „loup“ (vuk) i često je sastojak čuvenih francuskih ribljih čorbi.
Blitva je član iste porodice kao i spanać pa joj je i kulinarska upotreba slična. Međutim, za razliku od spanaća, kada koristite blitvu, nemojte odbaciti ukusne debele, mesnate peteljke koje su izuzetno ukusne i hranljive. Mogu se pripremiti slično šparglama – povezane u snopove, skuvane i prelivene ukusnim umacima.
Teletina, u poređenju sa vrstama mesa koje se u našem području najčešće konzumiraju, ima brojne prednosti. Za razliku od govedine, svinjetine i jagnjetine ima znatno nižu energetsku vrednost, a više visokokvalitetnih belančevina uz manje masti.
Proso je veoma zdrava žitarica, ne samo po bogatstvu hranljivih materija, već i po tome što je jedna od retkih namirnica sa baznim svojstvima. Posebno se ističe mineralni sastav prosa sa bogatstvom magnezijuma i gvožđa. Proso ne sadrži gluten pa može biti važan u ishrani osoba koje ne podnose gluten.
Članak objavljen u naučnom časopisu „Neurology“ predlaže najmanje tri obroka dnevno zelenog i žutog povrća jer se time i do 40% može smanjiti gubitak mentalnih funkcija. Blitva je najbolja dok je još mlada, kada su listovi nežni i tanki, sveže, svetlozelene boje, dugi oko desetak santimetara. Peteljke moraju biti sočne i besprekorne. Neoprane listove čuvajte u frižideru u plastičnoj vrećici nekoliko dana. Ukoliko su listovi preveliki, blitvu možete blanširati i zamrznutu čuvati do upotrebe.