Početna/Tagovi
19.03.2011
Cool salata
Preporučeni unos holesterola za zdrave osobe je do 300 mg dnevno. U ovom obroku količina holesterola je 247 mg, što predstavlja preko 80 % preporučenih količina.
30.03.2011
Tuna bruskete
Rukola spada u grupu lisnatog povrća, jer se za ishranu koristi list koji ima oblik rakete, pa se u engleskom govornom području ova biljka zove raketa (Rocket). To je povrće gorkog i aromatičnog ukusa, koje sadrži puno vitamina C, minerala (posebno gvožđa) i vlakana.
06.04.2011
Salatica šareniš
Odlično izbalansiran obrok, koji se odlikuje idealnim odnosom masti, belančevina i ugljenih hidrata, kao i odsusutvom holesterola i obiljem veoma značajnih dijetnih vlakana.
03.05.2011
Belvi
Inćun ili evropski inćun pripada porodici Engraulidae ili inćuna. Kod nas se naziva još i brgljun ili brfun.
27.03.2011
Cvet od slaniša
Zrno raži sadrži veliku količinu dijetnih vlakana u kombinaciji sa drugim bioaktivnim sastojcima koje imaju pozitivan uticaj na zdravlje. Prema rezultatima istraživanja, raženi hleb može sniziti nivo lošeg LDL holesterola u krvi i do 12%.
05.04.2011
Kukuruz salata
Ovaj obrok obiluje dijetnim vlaknima koja imaju višestruka pozitivna svojstva na organizam. Prema najnovijim preporukama dnevni unos dijetnih vlakana treba da bude veći od 25 g, tako da samo jednom porcijom ove ukusne salate obezbeđujete skoro polovinu dnevnih potreba.
29.04.2011
Viktorija sendvič
Ovaj doručak vraća mirise i ukuse leta i mora na trpezu. Ne zaboravite da rakovi i pored male energetske vrednosti imaju značajnu količinu holesterola.
05.05.2011
Tunjevina sa krutonima
Bilo da krastavce kupujete leti ili zimi, izbegavajte plodove žućkaste boje, smežuranih vrhova ili mekanih delova sa znakovima kvarenja tj. odaberite krastavce koji su čvrste strukture, zaobljenih rubova i ujednačene zelene boje. Iako krastavce u frižideru možete čuvati do nedelju dana, najbolje ih je potrošiti do dva dana nakon kupovine.
13.05.2011
Planinski doručak
Smatra se da su kozje mleko i proizvodi od njega zdravstveno bolji proizvod od drugih vrsta. Jačaju imunitet, značajni su za obnovu i izgradnju kostiju, preporučuju se u prevenciji i terapiji oboljenja jetre, osteoporoze, povišenog holesterola i krvnog pritiska, upalnih procesa, te za poboljšanje rada bubrega. Domaći kozji sir proizvodi se u dva osnovna tipa: beli meki sir i polutvrdi sir.
03.06.2011
Mozaik salata
Poširanje jaja je pogodan način kulinarske pripreme jaja bez upotrebe masnoće. Belance se prilikom poširanja steže čim dospe u ključalu vodu. Uz pomoć kašike mu se oblik održava u jajolikom obliku, tako da belance u potpunosti zatvori žumance. Iz vode se vadi rešetkastom kašikom, a višak belanca se odseče kako bi pri posluživanju imalo lep oblik.
20.07.2011
Omlet sa bukovačom
Zbog svoje nutritivne vrednosti i lekovitosti, bukovača je jedna od najtraženijih gljiva na svetu. Polisaharidi iz ovih gljiva snižavaju nivo holesterola i triglicerida, a dokazano je i njeno antikancerogeno dejstvo.
22.07.2011
Pileća salata sa barenim jajima
Čeri paradajz se često koristi za dekorisanje jela ali je takođe veoma ukusan. Ovo povrće, veličine ping-pong loptice, ili čak i manje, može biti i u različitim bojama – od žute, preko narandžaste do raznih nijansi crvene. Zbog velike potražnje, na tržištu se stalno proizvode novi hibridi.
18.11.2011
Smuđ u začinima (posno)
Smuđ je riba koja se ubraja u grupu riba male energetske vrednosti sa malim sadržajem masti. Od načina pripreme će zavisi da li će se to prirodno nutritivno svojstvo smuđa zadržati ili će se dodavanjem masnoće povećati sadržaj masti u obroku.
09.07.2011
Šarena salata od tunjevine
Esencijalne masne kiseline neophodne su za normalno funkcionisanje organizma. Organizam, međutim, ne može da ih proizvodi sam, već ih mora uneti putem hrane. Meso riba iz dubokih, hladnih mora, odličan je izvor esencijalnih omega-3 masnih kiselina. U našoj ishrani potrebno je povećanim unosom ribe obezbediti povoljniji odnos omega- 3 i omega-6 masnih kiselina, koje u obilju unosimo putem različitih biljnih ulja.
21.07.2011
Šareni tanjir
U ishrani se koriste pupoljci kapra prethodno stavljeni u jako vinskosirće. Kapar je gorko-kiselog ukusa, veoma aromatičan, te se najčešće koristi za pripremu salata i pikantnih sosova.
13.11.2011
Jagnjetina sa ruzmarinom
Prokelj spustite u ključalu vodu i barite svega 3-4 minuta, jer će u protivnom izgubiti ne samo boju i čvrstinu, već i sve hranljive sastojke.
03.12.2011
Pizza vegetariana (posno)
Pica je italijanski specijalitiet, danas poznat i rado pripreman u celom svetu. Osnovu pice predstavlja tanko okruglo testo, premazano sosom od paradajza na koje se zatim stavljaju različiti dodaci u skladu sa afinitetima osobe koja je priprema. Ova vegeterijanska pica je samo jedan od predloga za pripremu, a odlikuje se niskim sadržajem masnoća i bogatstvom belančevina biljnog porekla.
16.12.2011
Salatina
Mirođija ili kopar je aromatična biljka, koja naraste do oko metar visine a najbolje uspeva na sunčanim mestima. Njeni listovi i plodovi se često koriste kao začin u kulinarstvu. Sitno iseckani listići se odlično slažu sa jogurtom, kiselom pavlakom ili kremastim sirevima.
31.03.2012
Pileći file na svežoj zelenoj salati
Ovaj obrok, pun raznobojnog svežeg povrća, odličan je predstavnik raznovrsne ishrane, sa prirodnim biljnim pigmentima koji pozitivno utiču na zdravlje. Dodavanje balzamiko sirćeta salati, ovom jelu daje vrlo specifičan ukus.
07.06.2012
Kaneloni sa spanaćem i paradajzom
Najveća vrednost spanaća je u bogatstvu minerala i vitamina, a veoma maloj energetskoj vrednosti namirnice. Izdvaja se sadržaj vitamina A i K, folata i luteina važnog za prevenciju određenih bolesti oka, kao i bogatstvo kalcijuma, magnezijuma, fosfora i kalijuma.