Početna/Tagovi
19.03.2011
Salata sa biftekom
Najboljim maslinovim uljem se smatra ono sa oznakom ekstra devičansko (extra vergine). Ono se dobija prvim (hladnim) ceđenjem maslina i ima najveći nivo mononezasićenih kiselina i sadrži najviši nivo antioksidanata, pre svega vitamina E i fenola
22.03.2011
Vitaminska salata sa tofu sirom
Hranljiv obrok sa idealno izbalansiranim hranljivim sastojcima. Zbog odsustva namirnica životinjskog porekla može biti namenjen vegetarijancima, onima koji poste, dijabetičarima ili osobama sa povišenim masnoćama u krvi
05.04.2011
Salata od koprive
Odlično izbalansiran obrok, koji ima idealan odnos masti, belančevina i ugljenih hidrata, uz znatnu količinu dijetnih vlakana. Uživajte u pripremi i konzumiranju ovog obroka, jer i dobro raspoloženje ima povoljan efekat na zdravlje.
06.04.2011
Tunj sendviči
Obrok bogat belančevinama i dijetnim vlaknima. Zbog dominantnog sadržaja nezasićenih masnoća ovi aromatični sendvični pogodni su ne samo za ishranu zdravih i fizički aktivnih osoba, već i gojaznih osoba, dijabetičara i onih sa povišenim vrednostima masnoća u krvi.
19.03.2011
Tost salata sa belim mesom
Pravilna ishrana podrazumeva i unos dovoljnih količina vlakana i vode u toku dana. U krastavcu se nalaze oba sastojka, kao i vitamin C, kalijum i magnezijum
30.03.2011
Kroko
Potrebama savremenog čoveka za niskokaloričnom hranom prilagodili su se i proizvođači svinjskog mesa, tako da po nekim podacima, svinjsko meso danas ima za oko 30% manje masti nego pre 20 godina
05.04.2011
Kukuruz salata
Ovaj obrok obiluje dijetnim vlaknima koja imaju višestruka pozitivna svojstva na organizam. Prema najnovijim preporukama dnevni unos dijetnih vlakana treba da bude veći od 25 g, tako da samo jednom porcijom ove ukusne salate obezbeđujete skoro polovinu dnevnih potreba.
07.04.2011
Ražnjići i tzatziki salata
Tzatziki salata je poreklom iz Grčke i može se servirati kao predjelo ili uz ribu, krompir, meso itd. Umesto mirođije možete koristiti i druge začinske biljke poput bosiljka i nane. Tzatziki salatu obavezno poslužiti hladnu.
05.05.2011
Tunjevina sa krutonima
Bilo da krastavce kupujete leti ili zimi, izbegavajte plodove žućkaste boje, smežuranih vrhova ili mekanih delova sa znakovima kvarenja tj. odaberite krastavce koji su čvrste strukture, zaobljenih rubova i ujednačene zelene boje. Iako krastavce u frižideru možete čuvati do nedelju dana, najbolje ih je potrošiti do dva dana nakon kupovine.
07.05.2011
Rolnice u krastavcu
Mladi luk je bogat ugljenim hidratima, mineralima, vitaminima. Samo 100 g mladog luka zadovoljiće više od 80% dnevnih potreba za vitaminima C i A. Poželjno je iskoristiti ga najkasnije par dana nakon kupovine, a do tada ga treba čuvati u vrećici ili zatvorenoj posudi u frižideru jer brzo gubi hranljivu vrednost
03.06.2011
Mozaik salata
Poširanje jaja je pogodan način kulinarske pripreme jaja bez upotrebe masnoće. Belance se prilikom poširanja steže čim dospe u ključalu vodu. Uz pomoć kašike mu se oblik održava u jajolikom obliku, tako da belance u potpunosti zatvori žumance. Iz vode se vadi rešetkastom kašikom, a višak belanca se odseče kako bi pri posluživanju imalo lep oblik.
10.06.2011
Pollo salata
Začine treba koristiti mudro. Od samog izbora i količina začina zavisi i kvalitet jela koja se pripremaju. U primeni začina umerenost i oprez su neophodni, posebno kada su namirnice kvalitetne, sveže i nežnog mirisa i ukusa.
16.06.2011
Salata sa semenkama lana
Lan se u ishrani može koristiti na više načina. Celim semenkama obogatiće testo za hleb, kifle ili kolače. Sveže samlevene semenke lana mogu se dodavati različitim jelima, žitaricama, salatama, supama od povrća, sarmama.
22.05.2011
Pavlaka
Ovaj odlično izbalansiran obrok, bogat dijetnim vlaknima i sa uravnoteženim odnosom belančevina, masti i ugljenih hidrata možemo preporučiti svima koji vode računa o svom zdravlju.
04.06.2011
Sos od krastavca
Krastavac je gotovo idealna letnja namirnica. Zbog velikog sadržaja vode, i gotovo neutralnog ukusa, pruža toliko potrebno letnje osveženje. Konzumira se svež, uglavnom u letnjim mesecima, ili konzervisan tokom svih godišnjih doba. Ima izrazito nisku energetsku vrijednost. U značajnijim količinama sadrži dijetna vlakna; minerale, posebno kalijum i magnezijum, te vitamin C.
16.06.2011
Frape od krastavca i avokada
Krastavac ima najmanju energetsku vrednost od svih povrtarskih kultura (100 g ovog povrća ima samo 14 kcal) što je uslovljeno malim sadržajem belančevina, masti i ugljenih hidrata, a velikim sadržajem vode. Biološka vrednost ovog povrća je, međutim, u njegovom bogatom mineralnom sastavu, posebno kalijuma i magnezijuma.
06.07.2011
Švedska salata
Ružičasto ili narandžastocrveno meso lososa, pripremljeno na različite načine uvek je pravi delikates. Obrok male energetske vrednosti sa dobro uravnoteženim hranljivim sastojcima i veoma malim sadržajem zasićenih masti i holesterola.
07.07.2011
Pljeskavice od krompira i kačkavalja
Krompir se konzumira isključivo kada je termički obrađen: kuvanjem u slanoj vodi na 100*C, pečenjem u pećnici na 150-200*C, prženjem u dubokoj masnoci na 200-250*C ili gratiniranjem jela od krompira, jaja i začina na 250-300*C. Instant krompir u pahuljicama dovoljno je popariti vrelom vodom ili mlekom, jer je prethodno termički obrađen.
09.07.2011
Šnicle od povrća u sosu od jogurta
Od jogurta možete pripremiti različite ukusne prelive za salate ili grilovano i pečeno meso, tako što ćete dodati iseckani krastavac i mirođiju, ili ubaciti kockice kuvanog ili pečenog plavog patlidžana, listove nane, beli luk i malo bibera.
16.07.2011
Letnja salata sa piletinom i mirođijom
Mirođija je vrlo aromatičan začin, te je čest dodatak salatama. Ipak, ne treba je preterano stavljati u salatu kako bi do izražaja došao prirodan ukus povrća.