Bademi su, zbog svog bogatog nutritivnog sastava, izuzetno značajni kao sastavni deo uravnotežene ishrane. Svakodnevnim konzumiranjem 45 g badema možete smanjiti rizik od pojave srčanih bolesti.
Malo veći sadržaj masti u obroku potiče od kikirikija, ploda kojeg će većina ljudi uvrstiti u jezgrasto voće. Međutim, kikiriki pripada porodici mahunarki (leguminoza) koje sadrže dosta mononezasićenih i višestruko nezasićenih masnih kiselina koje su mnogo povoljnije za ljudski organizam od masnoća životinjskog porekla.
Jedan od najjednostavnih, a ujedno i najzdravijih načina pripreme, pored barenja, je i grilovanje povrća.
Ruzmarin je kroz istoriju često bio obavijen velom tajastvenosti i svetošću. Grčki i rimski bogovi su opisivani kao veliki obožavaoci ruzmarina. španci poštuju ruzmarin jer je zaklonio Devu Mariju prilikom bega u Egipat.
Čeri paradajz se često koristi za dekorisanje jela ali je takođe veoma ukusan. Ovo povrće, veličine ping-pong loptice, ili čak i manje, može biti i u različitim bojama – od žute, preko narandžaste do raznih nijansi crvene. Zbog velike potražnje, na tržištu se stalno proizvode novi hibridi.
Kako se u ovom jelu koriste sirove pečurke, nije zgoreg potsetiti se da je pranje povrća i voća dovoljnom količinom tekuće vode jedan od uslova bezbedno pripremljenog obroka. Ukoliko se voće ili povrće prska hemijskim sredstvima, poželjno je da odleži u vodi još neko vreme kako bi se isprala sva sredstva koja se nalaze na površini.
Prilikom kupovine birajte šampinjone koje imaju čvrstu strukturu a izbegavajte pečurke koje su mekane na dodir ili imaju oštećenja na površini.
Pasta od badema se može praviti od svežih ili pečenih badema. Ukoliko se pravi od pečenog badema imaće tamniju boju zbog ljuske, opne koju badem poseduje. Naravno da će i dati nešto drugačiju aromu namazu. Može da se priprema kao slana ili slatka pasta.
Žalfija kao začinska trava se u kulinarstvu primenjuje od 16.veka. Listovi su gorki, teškog, oporog ukusa, koji pri kuvanju prožimaju čitavo jelo. Preporučuje se kao začin koji jelo čini svarljivijim, npr. uz jako meso i masnu ribu, kao što su svinjsko meso, teletina, divljač, uz džigericu, dodatak telećim šniclama sa šunkom, pačetinu, guščetinu.....
Crne masline su ustvari "dozrele zelene masline". Beru se u novembru i decembru, dok se zelene masline beru mesec, dva ranije.
Preterana upotreba kurkume u jelu će rezultirati neznatno gorkim ukusom. Koristi se za začinjavanje i bojenje salatnih preliva. Za supe, umake i pirinač dovoljno je dodati prstohvat praha kurkume prilikom kuvanja.
Od svih žitarica pirinač poseduje najveću energetsku vrednost. U odnosu na veličinu pirinač delimo na mali, srednji i veliki. Boja zrna može da bude bela ili smeđa. Kod nas, ali i u svetu najviše se koristi beli pirinač.
Postojbina krompira je Peru, gde se krompir uzgajao još pre 8000 godina p.n.e.
Urme su jedna od najstarijih biljaka koje ljudi uzgajaju. Kvalitetna urmina palma može davati plodove i preko 100 godina.
Jednostavno rečeno, pasulj je sa nutritivnog stanovišta super hrana. Smeđi, beli ili crveni, jedan je od najboljih biljnih izvora proteina. Siromašan je energijom, mastima i natrijumom, a ujedno odličan izvor gvožđa, bakra, mangana i fosfora. Sušenjem zrno ne gubi svoje hranljive sastojke.
Kada kupujete svež, mlad grašak u mahuni, vodite računa da kupite minimalno duplo veću količinu jer je težina mahuna skoro ista kao težina zrna. Očistite ga i upotrebite istog dana, jer stajanjem sazreva a šećer se pretvara u skrob, pa se na taj način menja i ukus graška.