Od svih zdravstvenih koristi malih količina kakaa i crne čokolade najviše je istražen uticaj na kardiovaskularno zdravlje. To se pripisuje sastojcima kojima je zrno kakaa posebno bogat, koji imaju antioksidantnu ulogu.
Sadržaj masti u ovoj poslastici veoma zavisi od izbora vrste sira. Poželjno je da se koristi neslani sitni sir od obranog kravljeg mleka sa veoma niskim sadržajem mlečne masti – manje od 0.5% mm. Ova vrsta sira je najbliža po sastavu samom mleku od kojeg se pravi.
Karfiol je kupusna biljka male energetske, a izuzetne hranljive vrednosti, koja blagotvorno deluje na zdravlje. U 100 g ima samo oko 25 kcal, ali zato, pravo bogatstvo u mineralima (kalijum, fosfor, magnezijum), vitaminima (vitamin C, folna kiselina) i nerastvorljivim dijetnim vlaknima.
Pečenica se proizvodi od kvalitetnog svinjskog karea koji se salamuri u aromatičnim začinima. Postupak je sličan proizvodinji pršute ali bez pritiskanja, sa daleko kraćim vremenom dimljenja i soljenja.
I bukovače i šampinjoni, jednim imenom gljive, koje god da su u pitanju, čine pitu ili bilo koje jelo fenomenalnim.
Prilikom pečenja kolača, da vam se ne bi lepili, tepsiju uvek obložite ili papirom za pečenje ili je premažite uljem i pospite brašnom.
Smeđi šećer ima neznatno manju energetsku vrednost od belog šećera. Međutim, zbog sitnijih zrna kristala, jedna kašičica smeđeg šećera ima energetsku vrednost od 48 kcal u odnosu na 45 kcal koliko ima kašičica belog šećera.
Poširanje jaja je pogodan način kulinarske pripreme jaja bez upotrebe masnoće. Belance se prilikom poširanja steže čim dospe u ključalu vodu. Uz pomoć kašike mu se oblik održava u jajolikom obliku, tako da belance u potpunosti zatvori žumance. Iz vode se vadi rešetkastom kašikom, a višak belanca se odseče kako bi pri posluživanju imalo lep oblik.
Mirođija je mirisna, začinska biljka, poreklom iz centralne Azije. U narodnoj medicini se koristi kod nadimanja, povraćanja i nesanice, te za poboljšanje apetita i probavu. U kulinarstvu je nezaobilazan začin za kiseljenje povrća, posebno kornišona, za sosove, salate, supe i jela od pirinča.
Suvi kvasac ima oblik sitnih granula koje se pakuju u kesice, a čuva se na suvom i tamnom mestu. Lak je za upotrebu jer se vrlo jednostavno dozira po uputstvu sa kesice.
Mocarela je gladak sir bez kore. Mocarela od kravljeg mleka je bele boje, čvrstine nalik na žvakaću gumu, blago kiselkastog okusa, za razliku od nje mocarela od mleka bivola je mekša i punijeg ukusa.Mlada mocarela je gumenasta, dobro se seče, dok je starija mekša i aromatičnija. Budući da mocarela nema izraziti vlastiti ukus, pogodna je za različite eksperimente kod kuvanja
Bundeva se uzgaja ne samo zbog jestivog ploda, nego i zbog hranljivih semenki. Bogate su mastima (45%), belančevinama (oko 25%) i ugljenim hidratima (oko18%). Znatno su bogatije i vitaminima i mineralima, posebno gvožđem, fosforom, kalijumom i kalcijumom. Imaju i do dvadeset puta veću energetsku vrednost od ploda bundeve.
Kuvana piletina bez kožice, jedno je od najpoželjnijih dijetalnih jela. Možete je kombinovati sa bilo kojim vama omiljenim, povrćem.
Mak, čest sastojak peciva i kolača se u radnjama može naći već samleven. Najbolje je čuvati ga na tamnom i suvom mestu uz obavezno poštovanje roka upotrebe! U Evropi se koristi plavi mak, dok na Bliskom i Dalekom Istoku poznaju i beli mak.
Prilikom pripremanja jaja na oko, prvo se pažljivo razbiju sva jaja a potom se sipaju u ne previše zagrejanu masnoću u tiganju i prže na umereno jakoj vatri. Najbolje je soliti samo belance, kako na žumancu ne bi ostale tamno obojene fleke. Prže se dok belanca potpuno ne očvrsnu, ali ne smeju da potamne.
Pomorandža je voće koje se ubraja u grupu agruma – voća sočnih plodova kiselkasto-slatkog ukusa. Najlepša je u svom prirodnom svežem obliku ili isceđena ili prerađena u sok. Česta je osnova voćnih salata, kolača ili drugih poslastica.