Početna/Tagovi
25.03.2011
Pasta plante
Paradajz ne sadrži oksalnu kiselinu, pa ga mogu konzumirati i osobe koje zbog zdravstvenih razloga moraju izbegavati hranu bogatu oksalatima. Paradajz takođe ima povoljno dejstvo na srce i krvotok i snižava krvni pritisak.
02.04.2011
Ćuretina sa testeninom
Sveže ćureće meso se, slično kao i piletina, čuva u najhladnijem delu frižidera, jedan do dva dana. Vrlo je značajno da sirovo meso ne dolazi u dodir sa ostalim namirnicama, naročito onim koje se dalje termički ne obrađuju. Kuvano ili pečeno meso se u frižideru može održati do četiri dana.
29.04.2011
Sicilijanska pasta
Testenina se kuva u velikoj količini vode. Voda se zagreje do ključanja, zatim posoli i doda kašika maslinovog ulja. Kada se doda testenina, snizi se temperatura i kuva dok ne postane meka, ali ne previše („al dente“).
03.05.2011
Ćuretina na mediteranski način
Ovaj specijalitet, kao i druga jela mediteranske kuhinje, karakteriše intenzivna aroma i bogatstvo boja. Mnogobrojni dokazi potvrđuju da, iako sadrži visok procenat masnoće, kako su u pitanju zdrave nezasićene masnoće poreklom iz maslina i maslinovog ulja, mediteranska kuhinja ima pozitivan efekat na kardiovaskularni sistem.
02.04.2011
Tuna farfale
Još jedan obrok iz bogate riznice mediteranske kuhinje. Iako je ukupna količina masnoća nešto iznad preporučenih vrednosti, dominiraju nezasićene masne kiseline iz morske ribe i maslinovog ulja, koje imaju povoljan efekat na ljudski organizam.
27.04.2011
Lingvini bolonjez
Lingvini su vrsta italijanske testenine u obliku dugačkih rezanaca. Sama testenina je inače namirnica neutralnog ukusa te joj odgovaraju slane i slatke, ljute i kisele kombinacije. Nije skupa, jednostavna je za čuvanje, brzo se priprema a uz prelive i umake od povrća i mesa predstavlja vrlo ukusan obrok.
30.04.2011
Mama Dacina salata
Majonez je univerzalni prilog u mnogim jelima. Umesto da ih pripremate sami, na tržištu možete naći veliki izbor majoneza koji se proizvode od visoko kvalitetnih biljnih ulja, pri čemu se niskokalorične, tzv. „light“ varijante mogu proizvoditi sa i bez jaja odn. holesterola.
03.05.2011
Krem lingvini
Testenina postoji u svim mogućim varijantama. Ukoliko niste sigurni koju od preko 300 vrsta najbolje koristiti, poštujte pravilo koje glasi: što je teži sos, to je šira testenina. Lingvini izgledaju gotovo kao špageti, ali nisu okrugli, već lagano pljosnati i malo širi od špageta.
04.05.2011
Pasta broti
Jedna od odlika mediteranske kuhinje, pa tako i ovog obroka je povećan udeo masnoća, najvećim delom poreklom iz maslinovog ulja, u ukupnom energetskom unosu. Osobe koje vode računa o unosu kalorija i masnoća mogu da smanje količinu maslinovog ulja koje se koristi za prženje tikvica.
13.05.2011
Lalinska pita
Biljna ili neutralna pavlaka je tečna pavlaka na bazi biljnih masti. U odnosu na mlečnu pavlaku ima manju energetsku vrednost, manji sadržaj ukupnih i zasićenih masti i nema holesterola.
01.06.2011
Tomato penne
Francuzi ga nazivaju „jabukom ljubavi“ a italijanska reč za paradajz – pomodoro znači „zlatna jabuka“ jer su njima prve poznate vrste paradajza bile žute boje. Termički tretirani proizvodi od paradajza, kao što su pasta i sok od paradajza ili paradajz pelat, preporučuju se u ishrani pošto organizam na taj način lakše iskorišćava dragoceni likopen iz ćelija.
04.06.2011
Bataci u sosu sa gamborima
Gambori se mogu pripremati kuvanjem, dinstanjem, grilovanjem ili pripremom na pari. U svakom slučaju, sami po sebi dekorativni, preliveni jednostavnim sosom i prilogom, gambori predstavljaju pravu kulinarsku poslasticu.
16.06.2011
Vojvođanski rezanci
Prokelj je vrsta kelja čije male zelene glavice sazrevaju tokom zime mada se u današnje vreme može naći tokom cele godine. Ima visoku energetsku vrednost i karakterističan miris koji se može otkloniti ako se za vreme kuvanja u vodu doda kašičica mleka. Može se kuvati ili dinstati, pa zatim gratinirati ili zapeći u testu.
14.05.2011
Salata od brokolija
Testenina nakon kuvanja udvostruči svoju težinu. Npr. 100 g suve testenine teži oko 200-250 g nakon kuvanja (al dente ili raskuvana) i ima energetsku vrednost od oko 360 kcal. Uobičajeno je da je se po osobi planira oko 80 g suve testenine što ima energetsku vrednost od oko 290 kcal.
02.06.2011
Ćureća pasta
Dimljena slanina, neutralna pavlaka i parmezan su glavni izvori zasićenih masti, kojih u ovom obroku ima duplo više od dozvoljenih vrednosti za zdrave osobe, i skoro tri puta više od vrednosti dozvoljenih za osobe sa srčanim bolestima, dijabetesom ili povišenim masnoćama u krvi.
04.06.2011
Pasta Mare
Dagnje su sigurno najpoznatija školjka na ovim prostorima. Meso dagnji je ukusno, hranljivo a može se jesti sirovo, kuvano ili prženo. Značajna prednost je vrlo pristupačna cena.
18.06.2011
Zeleni rezanci sa brokolijem
Koliko je brokoli zdravo povrće govore činjenice iz tablica sastava namirnica. Sto grama svežeg brokolija zadovoljiće 150% preporučenog dnevnog unosa za vitaminom C i ima vlakana koliko i kriška hleba od integralnih žitarica. Jedan je od najboljih izvora vitamina A koji postoji u prirodi.
23.06.2011
Špagete sa „pestom“ od oraha
Uvođenje oraha u ishranu predstavlja značajan korak ka unapređenju zdravlja vašeg srca. Plod oraha je izvor stabilnih mononezasićenih masnih kiselina, ali i odličan biljni izvor omega 3 masnih kiselina. Samo, zbog velikog sadržaja masti i velike energetske vrednosti, vodite računa o upotrebljenoj količini!
07.07.2011
Rezanci sa piletinom i prazilukom
Praziluk je veoma stara kultivisana biljka koja je u najbližem srodstvu s crvenim i belim lukom i ostalim vrstama luka. Aroma mu je blaža od ukusa većine srodnika. Praziluk kupite onda kada ćete ga koristi, a ukoliko ga ne koristite odmah, odsecite vrhove listova i čuvajte ga u kutiji za povrće u frižideru ili na hladnom mestu nekoliko dana.
09.07.2011
Šarena salata od tunjevine
Esencijalne masne kiseline neophodne su za normalno funkcionisanje organizma. Organizam, međutim, ne može da ih proizvodi sam, već ih mora uneti putem hrane. Meso riba iz dubokih, hladnih mora, odličan je izvor esencijalnih omega-3 masnih kiselina. U našoj ishrani potrebno je povećanim unosom ribe obezbediti povoljniji odnos omega- 3 i omega-6 masnih kiselina, koje u obilju unosimo putem različitih biljnih ulja.