Rum, kao glavni sastojak sosa, odredio je i ime ovog jela. Gusarski sos poslužite uz jela od ribe ili uz bareno povrće.
Maline se u kulinarstvu koriste kao sveže ili zamrznute, za izradu sokova, džemova, slatkog, kao i niza osvežavajućih, aromatičnih poslastica. Energetska vrednost im je svega oko 25 kcal. Sadrže nešto vitamina B i dosta vitamina C, beta-karotina i pigmenta antocijana koji su moćni antioksidansi. Blagotvorne su u prevenciji i lečenju anemije, snižavanju krvnog pritiska, pa se preporučuje za očuvanje srca i krvnih sudova.
Karfiol je kupusna biljka male energetske, a izuzetne hranljive vrednosti, koja blagotvorno deluje na zdravlje. U 100 g ima samo oko 25 kcal, ali zato, pravo bogatstvo u mineralima (kalijum, fosfor, magnezijum), vitaminima (vitamin C, folna kiselina) i nerastvorljivim dijetnim vlaknima.
Ovaj obrok kao da je pravljen po preporukama nutricionista. Masti, ugljeni hidrati i belančevine su idealno zastupljeni, holesterola nema dok dijetnih vlakana ima u značajnoj količini. Preporučujemo svima.
Količina limunovog soka, koji dodajete u sos, zavisi od ukusa, tako da ako ste pristalica manje kiselog dodajte polovinu isceđenog limuna, a ako volite jače kiselo možete dodati i više.
Da biste sami napravili prezle, koristite stari hleb (bez semenki), isecite ga na kriške pa na kockice i prosušite u rerni na najnižoj temperaturi. Prohlađene suve kockice hleba zatim sameljite u mašini za mlevenje oraha. Tako dobijene prezle čuvajte u dobro zatvorenoj kutiji ili tegli.
Kikiriki koji koristite u ovom receptu mora biti neslan a kad ga stavite u blender sameljite ga toliko sitno, dok se ne pretvori u prah.
Bukovača ili šumska ostriga je lako prepoznatljiva jestiva gljiva. Blagog je ukusa i mirisa, pa je nije potrebno previše začinjavati kako bi do izražaja došla njena aroma. Kada kupujete bukovače, šeširi treba da budu glatki i boje šljunka, bez tamnijih mrlja ili vlažnih mesta. Stajanjem, na bukovačama može da se napravi bela skrama koju treba pre upotrebe sastrugati.
Odlično izbalansirana poslastica, koja zahvaljujući šargarepi sadrži ß- karoten, veoma važan antioksidans koji u organizmu pretvara u dragoceni vitamin A. Vitamin A je neophodan za normalnu funkciju vida, štiti kožu od opasnog spektra UV zračenja i ima antitumorsko delovanje.
Ovsene pahuljice imaju značajan sadržaj gvožđa koji se bolje iskoristi ukoliko se uz pahuljice unese i namirnica bogata vitaminom C, kao što je sok od limuna. Takvo kombinovanje namirnica je od posebne važnosti za osobe sklone anemiji.
Laka alternativa sladoledu, ledena, ukusna i osvežavajuća poslastica, za koju se jako dugo zna - sorbe. To je zamrznuti voćni desert koji se uglavnom priprema sa zaslađivačima i izmiksanim voćem.
Svež kravlji sir se dobija se tradicionalnim postupkom od kravljeg mleka i zatim se oblikuje ceđenjem kroz gazu ili cediljku. Bele je boje, rastresite konzistencije, mekan, maziv, svojstvenog aromatičnog mirisa i blago kiselkastog ukusa. Umereno zaslađen i začinjen, sir je odličan desert poslužen sa voćem i voćnim prelivima.
Lubenica je veoma zdravo povrće, koje procentualno u svom sastavu sadrži najviše vode. S obzirom da je veoma slatka, najviše se konzumira kao poslastica, zbog čega je skoro svi svrstavaju u voće.
U prodavnicama ćete najčešće naći tvrd, nezreo avokado. Takav plod možete ostaviti da sazri na sobnoj temperaturi tako što ćete ga nekoliko dana čuvati u papirnatoj vrećici, zajedno sa jabukom ili bananom.
Krastavac ima najmanju energetsku vrednost od svih povrtarskih kultura (100 g ovog povrća ima samo 14 kcal) što je uslovljeno malim sadržajem belančevina, masti i ugljenih hidrata, a velikim sadržajem vode. Biološka vrednost ovog povrća je, međutim, u njegovom bogatom mineralnom sastavu, posebno kalijuma i magnezijuma.
Ako baš želite da dodate u sorbe nešto neuobičajeno, možete u posebnim prilikama dodati malo alkohola. Votka ili bilo koje drugo alkoholno piće mala su tajna pripreme mekog sorbea.
Plod kajsije sadrži znatne količine vitamina A, koji je važan antioksidant i aktivan zaštitnik od degenerativnih poremećaja. Sadrži i vitamine B grupe, vitamin C, kalcijum, fosfor i kalijum. Sve hranljive materije se sušenjem višestruko koncentruju.
Još od vremena kada je utvrđeno da Eskimi, koji konzumiraju isključivo meso i masnoću, ne oboljevaju od srčanog udara jer ih štite upravo masne kiseline nazvane omega-3, pa do danas, nutricionisti preporučuju da se na jelovniku najmanje dva puta nedeljno nađe masna riba koja je bogata omega-3 masnim kiselinama.
Najbolji način čuvanja dimljene ribe je na suvom, u frižideru. Može se namazati neutralnim uljem, pri čemu dugo zadržava svež i lep izgled. Kod dužeg stajanja na dimljenoj ribi se pojavljuje skrama od soli koja je upila vlagu. Pažljivo je treba obrisati kuhinjskim papirom.