„Aćeto balzamiko“ je delikatesno italijansko vinsko sirće kojem se boja, aroma i ukus bitno pojačavaju dugotrajnim odležavanjem u hrastovim bačvama. Koristi se za začinjavanje salata, sosova i marinada kojima daje harmoničan sklad slatkog i slanog ukusa.
Obrok bogat belančevinama i dijetnim vlaknima. Zbog svog izuzetnog ukusa i svojstava koja poseduje i da bi u njima uživali, balzamiko sirće dodajte u malim količinama.
Račiće, najčešće kozice ili gambore, možete kupiti očišćene i zamrznute u bolje snabdevenim prodavnicama, ili sveže, u ribarnicama. Odličan su dodatak salatama, ali i glavnim jelima. Lako i brzo se pripremaju, a jelu daju slatkast ukus.
Koren celera treba očistiti četkicom u hladnoj vodi, kako bi se uklonili ostaci zemlje, a potom je potrebno odseći vrh i oguliti njegovu grubu površinu. Nakon što se celer naseče na šnite, kockice ili se nariba, nacedi se limunov sok, kako u kontaktu sa vazduhom ne bi izgubio boju. Limunov sok (ili, eventualno, razblaženo sirće) poželjno je nacediti i na jabuku, ukoliko se želi da i ona sačuva lepu boju.
Dinja je danas dostupna tokom cele godine, pa dozvolite sebi da obradujete svoja nepca ovim voćem. Ako ste kupili nezrelu dinju, ostavite je par dana na sobnoj temperaturi kako bi potpuno sazrela.
Mirođija je vrlo aromatičan začin, te je čest dodatak salatama. Ipak, ne treba je preterano stavljati u salatu kako bi do izražaja došao prirodan ukus povrća.
Sve vrste školjki izuzetno su osetljive i lako kvarljive namirnice. Sveže školjke mogu da se čuvaju u posebnim uslovima u frižideru, ali najduže dva dana, mada ih je najbolje iskoristiti već istog dana. Rok upotrebe školjki može da se produži ukoliko su duboko smrznute i smeštene u najhladnijem delu zamrzivača, ali najduže tri meseca.
Drevni kineski narod je hiljadama godina pre Hrista soju nazivao i hranom i lekom, „velikim zrnom“, svrstavajući je u red svetih biljaka. Danas možemo reći da soja pripada funkcionalnoj hrani, što najjednostavnije znači da je po svojim svojstvima između namirnice i leka.
Morski plodovi su dobar izvor selena i joda. Selen je esencijalni oligoelemenat neophodan za pravilan rad enzimskih sistema, dok jod pripomaže proizvodnji hormona štitne žlezde. Važni su za metabolizam i dobre mentalne funkcije.
Crveni luk je poznat kao prirodni antibiotik i antipiretik. Iako se danas mogu naći sorte luka sa blagim ukusom, birajte luk sa najjačim ukusom, jer se pokazalo da one vrste koje imaju najjači ukus imaju i najjaču ukupnu antioksidativnu aktivnost.
Ovo je pravi mediteranski obrok, bez holesterola i sa obiljem dijetnih vlakana, namenjen svim članovima porodice. Nastao je kao rezultat odlično izbalansirane kombinacije krompira, paprika, luka, maslina i maslinovog ulja.
Poslednje paprike - vrške, pred zimu uvek su najsladje, a ovako pripremljene mogu se čuvati sve do nove sezone i duže.
Veoma ukusna čorba. Gaspaćo je vrsta osvežavajuće, zdrave, hladne čorbe koja se priprema od svežeg povrća. Poreklom je iz Španije i predstavlja tradicionalno jelo.
Osvežavajuća salata, koja može da se jede kao prilog, a i kao lagani obrok.
Kobasica je naziv za prerađevinu mlevenog mesa s dodatkom začina koje se stavlja u tanko životinjsko crevo ili sintetičko crevo. Po trajnosti kobasice se dele na dugotrajne (rok trajanja do 120 dana), polutrajne (rok trajanja do 45 dana) i viršle koje su kratkotrajne.