Pravilna ishrana podrazumeva i unos dovoljnih količina vlakana i vode u toku dana. U krastavcu se nalaze oba sastojka, kao i vitamin C, kalijum i magnezijum
U prodavnicama se sve više mogu pronaći tzv. "light" verzije ementalera čiji su ukus i aroma gotovo identični punomasnom ementaleru. Proverite deklaracije i odlučite se za polutvrde polumasne sireve sa minimum 30% mlečne masti u suvoj materiji i sa 5% jogurta.
Šampinjoni se mogu pripremiti na najrazličitije načine, imaju dobar ukus, podstiču apetit, a ujedno imaju i visoku hranljivu vrednost. S obzirom na to da su bogate proteinima, mogu obogatiti ishranu, naročito osoba koje ne konzumiraju meso. Kako ne sadrže ni saharozu ni skrob vrlo su pogodne za dijabetičare.
Originalni, grčki feta sir se pravi od mešavine ovčijeg i kozijeg mleka. Na našem tržištu najčešće možete kupiti feta sireve pravljene od kravljeg mleka. Feta ima čvrstu i glatku teksturu i snežno belu boju, odličnog je ukusa i mirisa.
U ovom obroku je zastupljenost zasićenih masnih kiselina, koje imaju aterogeni efekat, iznad preporučenih vrednosti. Osobe koje vode računa o unosu masnoća bi trebalo da punomasni sir zamene nekim od sireva proizvedenih od obranog mleka.
Kada kupujete tzv. „low fat“ proizvode (sa manje masnoće) morate znati da ta oznaka znači da proizvod sadrži najviše 3 grama masti po obroku, dok „fat free“ (bezmasni) proizvod ima manje od 0,5 grama masti po obroku. „Light“ proizvodi imaju za trećinu manje kalorija ili upola manje masnoće po obroku u odnosu na standardne proizvode.
Ružičasto ili narandžastocrveno meso lososa, bez obzira na to da li je sveže, zamrznuto ili dimljeno, pripremljeno na različite načine, predstavlja pravi delikates. Sve vrste lososa sadrže značajne količine ribljeg ulja, ali se postupkom dimljenja otopi izvesna količina. Ipak, losos ima neprocenjivu vrednost kao saveznik u borbi protiv bolesti modernog društva.
Preporuka je da se mesne prerađevine koriste u što "čistijem" obliku, što garantuje manje masnoće. U ovom pogledu prednost imaju: šunka (tzv. "praška"), sušeno meso, pršuta.
Preporuka je da se mesne prerađevine koriste u što "čistijem" obliku, što garantuje manji procenat masnoće, a tzv. „praška“ šunka je odličan primer. Ostale prerađevine sadrže više masnoće (parizer, mortadela, razne vrste salama, kobasica, viršli ili debrecina), pa ih treba izbegavati.
Seme susama je odličan izvor brojnih značajnih minerala i dijetnih vlakana. Sadrži dve supstance: sesamin i sesamolin koje pripadaju lignanima, grupi dijetnih vlakana sa posebnim svojstvima. Od svh vrsta orašastog voća i semenki, ima najveći ukupni sadržaj fitostrola, te pomaže u snižavanju masnoća u krvi.
Šampinjoni se, kao i ostale pečurke, zbog svoje sunđeraste strukture ne peru direktno u vodi, već se stružu nožićem i tvrdom četkom, ili još bolje, brišu vlažnom krpom ili kuhinjskim papirom, najbolje natopljenom u rastvor sirćeta. Gratiniranjem u rerni jelo postaje bezbedno za upotrebu.
Vodite računa o zdravstvenoj bezbednosti namirnica – šampinjoni moraju biti sveži, čvrsti na dodir, bez oštećenja na površini. Ukoliko želite da smanjite količinu masnoće - koristite mesnatije vrste slanina.
Pastu od crnih maslina možete napraviti sami: masline bez koštica usitnite u blenderu, dodajte malo maslinovog ulja i kašičicu putera. Dobro promešajte, stavite pastu u staklenu teglicu i držite u frižideru.
Kada god možete tostirajte hleb sami – pazite samo da se ne prepeče, a kada mažete puter ili margarin, prvo sačekajte da se tost malo ohladi kako bi puter ostao u čvrstom stanju.
Paštetu od tunjevine možete napraviti i sami: tunjvinu ocedite od ulja, dodajte malo majoneza i kisele pavlake, nacedite malo limuna i dobro usitnite u blenderu.
Za one koji vode računa o ishrani, recept se može modifikovati upotrebom manje količine biljne pavlake ili čak sojine pavlake. Biljnu pavlaku za kuvanje nakon otvaranja možete čuvati u frižideru i upotrebiti u roku od 3-4 dana.
Veoma dobro izbalansiran doručak, sa neznatno povećanim udelom belančevina u ukupnom energetskom unosu. Zaslužuje da ga obavezno isprobate.
Prilikom pripremanja jaja na oko, prvo se pažljivo razbiju sva jaja a potom se sipaju u ne previše zagrejanu masnoću u tiganju i prže na umereno jakoj vatri. Najbolje je soliti samo belance, kako na žumancu ne bi ostale tamno obojene fleke. Prže se dok belanca potpuno ne očvrsnu, ali ne smeju da potamne.
Još u 18. veku francuz Jean-Joseph Claus, došao je na ideju da guščiju džigericu, koja je do tada bila posebno jelo, pomeša sa začinima i dobro izmeša. Tako je nastala pašteta. Danas se paštete prave od različitih vrsta mesa, ribe i povrća uz dodatke raznih začina i primesa.
Aromatičan i ukusan, domaći ajvar predstavlja jedan od najukusnijih specijaliteta balkanske kuhinje koji se može poslužiti kao prilog uz brojna jela ili kao jednostavan, hlebni namaz. Pravi se od crvene paprike i patlidžana sa dodatkom začina.