Mortadela je cenjena tradicionalna italijanska mesna prerađevina karakteristične arome sa visokim sadržajem masti – čak do 75%.
Blitva, kao i ostalo tamno zeleno lisnato povrće, ima malu energetsku vrednost (u 100 g jestivog dela biljke ima oko 14 kcal), ali visoki sadržaj vitamina C, karotina i obilje mineralnih soli.
Francuska pita kiš (quiche) pravi se od testa kojim se obloži specijalna posuda za pečenje sa rebrastim rubom, a u sredini se peče smesa od jaja, pavlake i različitih sastojaka: mesa, povrća ili sira. Mogućnosti su mnogobrojne a rezultat je uvek veoma ukusan.
Vreme pripreme znatno ćete skratiti ukoliko sve sastojke koje koristite prvo iseckate, izdrobite i narendate, a potom sjedinite. Salatu obavezno ostavite da se dobro ohladi i tek tada je poslužite.
Prema postojećim zakonskim propisima termin obrano mleko odnosi se na mleko sa manje od 0.5 % mlečne masti, delimično obrano mleko ima manje od 3,2 % i više od 0,5% mlečne masti, dok termin mleko bez drugih oznaka označava mleko sa najmanje 3,2 % mlečne masti. Korišćenjem obranog mleka u ishrani smanjujemo ukupni aterogeni potencijal hrane i na taj način povoljno delujemo na zdravlje.
Paprike možete peći u rerni ili na roštilju, prelivene maslinovim uljem najčešće sa belim lukom. Za pripremu salata od pečenih paprika najbolje su crvene, mesnate paprike. Odlične su u salatama ili kao dodatak nekom jelu.
Sir trapist je polutvrdi sir sa 45% mlečne masti. Kora je žute boje i premazana plastičnim premazom. Koristi se kao osnova za pripremanje mnogih jela, lako se riba, seče i topi.
Paprike možete peći u rerni ili na roštilju, prelivene maslinovim uljem najčešće sa belim lukom. Za pripremu salata od pečenih paprika najbolje su crvene, mesnate paprike. Odlične su u salatama ili kao dodatak nekom jelu.
Prerada mesa u razne vrste pršuta ima relativno najdužu istoriju. Međutim, ima veoma malo podataka o toj proizvodnji u našim uslovima. Proizvode se, uglavnom, u četiri geografska područja po kojima su i nazvani: dalmatinski, užički, kraški i njeguški pršut. U suštini nema bitnih razlika između njeguškog, dalmatinskog i kraškog pršuta u pogledu načina proizvodnje. Razlike su, prvenstveno, u pogledu organoleptičkih osobina, što je uslovljeno razlikama u klimi i trajanju pojedinih etapa u procesu proizvodnje (dimljenje, sušenje i dr.).
Od svih žitarica pirinač poseduje najveću energetsku vrednost. U odnosu na veličinu pirinač delimo na mali, srednji i veliki. Boja zrna može da bude bela ili smeđa. Kod nas, ali i u svetu najviše se koristi beli pirinač.
Soja se ubraja u najstarije kultivisane biljke u svetu. Drevni kineski narod je hiljadama godina pre Hrista soju nazivao i hranom i lekom i svrstavao je u red svetih biljaka. Danas se može reći da soja pripada funkconalnoj hrani, što znači da je po svojim svojstvima između namirnice i leka.
Kukuruz se za ljudsku ishranu koristi na najrazličitije načine: kuvan ili pečen, najčešće kao kukuruzni hleb, bezkvasne tortilje, palenta, korn fleks, mlado zrnje u limenkama, omiljene kokice ili kao kukuruzno ulje dobijeno iz kukuruznih klica. U svakom slučaju, termički tretirano zlatno zrno, u sastavu raznovrsne ishrane, značajno može doprineti zdravlju čoveka.
Od biljaka donetih iz Amerike, paprika je vrlo brzo, još početkom šesnaestog veka, počela da se upotrebljava i u našim krajevima.
Bundeva uvek očarava svojom finoćom ukusa i intenzivnom bojom. Narandžasta boja potiče od crveno-narandžastog pigmenta beta-karotina, poznatog i kao provitamin A. On ima dvostruku ulogu u organizmu: u slučaju potrebe prelazi u vitamin A, a ukoliko ga ima dovoljno deluje kao antioksidans.
Blitva je vrsta lisnatog povrća iz familije Chenopodiaceae. Preopoznatljivog je izgleda, listovi su joj krupni i široki, sa jakom drškom i rebrastom mrežom. Upotrebljava se za pripremu raznih jela i salata.
Čuveni mađarski hemičar Sent-Đerđi prvi je izolovao vitamin C, i to upravo iz paprike i za taj rad je dobio Nobelovu nagradu.