Bezbednost poslastica i kremova sa jajima postiže se obaveznom termičkom obradom. Jedna od najčešćih namirnica koja uzrokuje pojavu salmonele su torte i kolači u kojima se koriste nekuvana jaja.
Jagode su veoma osetljivo voće. Zato ih operite neposredno pre nego što ćete ih poslužiti ili iskoristiti za pripremu poslastice. Ne odstranjujte ni zelenu kapicu i peteljku, sve dok niste pažljivo oprali i posušili voće. Ovaj postupak će sprečiti da jagoda apsorbije vodu što može pokvariti ukus i teksturu voća.
Studije su pokazale da ishrana koja obuhvata soju povoljno deluje na zdravlje srca i krvnih sudova, jer utiče na smanjenje krvnog pritiska i ukupnog holesterola i povećava nivo dobrog, HDL holesterola. Vlakna prisutna u soji vezuju masti i holesterol iz hrane tako da se u većoj meri izbacuju iz organizma. Soja sprečava lepljenje krvnih pločica i stvaranje tromba.
Maline, sveže ili duboko zamrznute, zbog svoje izuzetno osvežavajajuće aromatičnosti predstavljaju izvrstan dodatak kremovima, musevima od bele ili crne čokolade, panna cotti i drugim poslasticama. Maline su bogate pektinom, pa su idealne za pripremu džemova, želea i marmelada.
Ova poslastica se odlikuje uravnoteženim odnosom masti, belančevina i ugljenih hidrata, pa slobodno uživajte u njenom ukusu, vodeći računa da je uklopite u ukupne dnevne energetske potrebe.
Često se umesto pečene kore za tortu, kao podloga koristi mleveni keks sa raznim dodacima: sokom, šećerom, rumom, orasima, žele bombonama i slično. Priprema je jednostavna i brza a poslastica ukusna.
Keks od graham brašna se naziva graham keks. Graham brašno je tamnije brašno, dobijeno od celog pšeničnog zrna pa je stoga i bogatije vitaminima E i B-kompleksa te mineralima (Mg, Ca, P i K).
Maline se u kulinarstvu koriste kao sveže ili zamrznute, za izradu sokova, džemova, slatkog, kao i niza osvežavajućih, aromatičnih poslastica. Energetska vrednost im je svega oko 25 kcal. Sadrže nešto vitamina B i dosta vitamina C, beta-karotina i pigmenta antocijana koji su moćni antioksidansi. Blagotvorne su u prevenciji i lečenju anemije, snižavanju krvnog pritiska, pa se preporučuje za očuvanje srca i krvnih sudova.
Limeta je citrusno voće zelene kore i svetlozelene pulpe, i često se poistovećuje sa limunom, jer imaju sličan izgled i miris. Oko 100gr limete sadrži 30 kcal, 11 g ugljenih hidrata, 1,7 gr šećera, 0,2 gr masti, 0,7 gr proteina i čak 29 mg vitamina C. Ovo voće se odlikuje veoma snažnim antibakterijskim svojstvima.
Breskva je osvežavajuće, sočno voće male energetske vrednosti. Breskve su leti vrlo čest sastojak u poslasticama. Ako ih želite da ih ogulite, to ćete najlakše uraditi tako što ćete breskve kratko staviti u ključalu a zatim u hladnu vodu. Nakon toga kožica se vrlo lako može skinuti. Da ne bi potamnile, narezane breskve poprskajte sokom od limuna
Pečena baklava mora imati zlatno smeđu ili boju bakra. Sirupom od vode, limuna i šećera treba zaliti baklavu nakon što se malo rashladi, a na tako prelivenu baklavu najbolje je staviti aluminijumsku foliju i preko nje staviti nešto teško kako bi se sirup bolje upio. Pre služenja poželjno je hladiti nekoliko sati ili ostaviti da prenoći u frižideru.
U kiviju je priroda iskombinovala odličnu mešavinu vitamina C, hidrosolubilnog antioksidansa, efikasnog u neutralisanju slobodnih radikala i liposolubilnog antioksidansa, vitamina E. Kivi tako obezbeđuje zaštitu od slobodnih kiseoničnih radikala na svim frontovima.
Maline su vrlo osetljivo voće. Najbolje je da ih potrošite istog dana kada ste ih kupili. U frižideru se mogu čuvati najduže dva dana, pod uslovom da ste izdvojili plodove koji su počeli da se kvare.
Maline, sveže ili duboko zamrznute, zbog svoje izuzetno osvežavajajuće aromatičnosti predstavljaju izvrstan dodatak kremovima, musevima od bele ili crne čokolade, panna cotti i drugim poslasticama. Maline su bogate pektinom, pa su idealne za pripremu džemova, želea i marmelada.
Banane rastu u trposkim predelima. Beru se zelene i tokom skladištenja i transporta se čuvaju u uslovima koji sprečavaju brzo zrenje. Nedovoljno zrele, zelene banane sadrže više skroba i manje su slatke. Procesom zrenja skrob se konvertuje u dekstrin i glukozu, te su zrele banane slađe.
Cimet je jedan od najaromatičnih začina. Miris mu je sladak, a ukus topao, ljutkast i pomalo opor. Jedan je od najstarijih poznatih začina. Upotreba cimeta se spominje u Bibliji, a još u drevnom Egiptu je spravljano osvežavajuće aromatizovano piće sa ukusom cimeta koje se koristilo i kao lek.
Kupina sadrži mnoštvo dragocenih sastojaka – vitamina, minerala, među kojima i mangan, kao i fitohemikalija. Bobice ovog voća su čak 10 puta bogatije antioksidansima od paradajza ili brokolija.
Srneća leđa su najčuveniji bečki poslastičarski klasik, odmah posle Zaher torte. Uvek se spravlja od najkvalitetnijih sastojaka, sa bademima i puno čokolade. Naziv je dobio po istoimenom jelu koje se servira tako da je identičan obliku ovog kolača.
Ljudi su se nekada zaslađivali samo voćem, kasnije medom, a od 12. veka, nakon uvoza šećerne trske, i šećerom. Od tada se njegova upotreba drastično povećala, što se dovodi u vezu sa gojaznošću i pojavom šećerne i drugih bolesti zbog čega nije naodmet voditi računa u količini poslastice koju konzumirate. Male količine vam neće naškoditi da u njima i uživate.
Punomasno mleko ima oko 3-4% masti. Za poluobrano i obrano mleko, sva mast se uklanja i onda se (u slučaju poluobranog) delom vraća. Za odrasle osobe se preporučuje da u ishrani koriste mleko i mlečne proizvode od obranog ili poluobranog mleka. Pod obranim mlekom se podrazumeva mleko sa sadržajem mlečne masti manjim od 0.9%.