Pikantni obrok, bogat dijetnim vlaknima, čiji je jedan od glavnih sastojaka paprika. Paprika je još jedna od namirnica koje su karakteristične za mediteransku kuhinju i koja se dobro slaže uz crni i beli luk, tikvice, patlidžan, paradajz i maslinovo ulje.
Paprika spada među biljke najbogatije vitaminom C. Možemo je podeliti na zelenu i crvenu, odnosno na slatku i ljutu. Može se jesti sveža, a u srpskoj nacionalnoj kuhinji se crvena šiljata paprika suši i, kasnije, tokom zime, koristi za punjenje različitim nadevima.
Žalfija ili kadulja je mediteranska biljka intenzivnog mirisa. Iako je smatraju prvenstveno lekovitom biljkom, vrlo je cenjena i u gastronomiji gde se često koristi kao začin prilikom pripreme raznih sosova, mesa i ribe. Koristi se štedljivo jer je vrlo jakog ukusa.
Vina se u kulinarstvu slažu sa različitim namirnicama i najčešće se jelu dodaju na sredini ili pred kraj kuvanja, što zavisi od boje: belo vino se kraće kuva, a crveno skoro dok ne ispari.
Iako ovaj obrok sadrži više masti u odnosu na važeće preporuke, zasićene masti su u granicama preporučenih vrednosti. Osobe koje žele da smanje količinu masti u obroku mogu da izostave slaninu tokom pripreme jela.
Pirotske "šušpe" su odlične i za one koji ne vole ljutkastu hranu, jer je kiselo mleko definitivan izbor.
U ovom obroku ugljeni-hidrati, belančevine i masti se nalaze u dobro izbalansiranom međusobnom odnosu. Kako ne sadrži namirnice životinjskog porekla, ovaj obrok je pogodan i za osobe koje praktikuju vegeterijanski način ishrane.
Poslednje paprike - vrške, pred zimu uvek su najsladje, a ovako pripremljene mogu se čuvati sve do nove sezone i duže.
Kiseli kupus se i danas vrlo često koristi kao prilog uz razna jela ili kao salata. Kiseli kupus, osim vitamina C, sadrži i dosta mlečne kiseline koja pogoduje prirodnoj crevnoj flori. Kod pravilno ukiseljenog kupusa razvijaju se mikroorganizmi koji suzbijaju proces truljenja u crevima, pospešuju probavu i čiste organizam od toksina.
Paprika se koristi u mnogim zemljama sveta kao dodatak salatama, varivima, sosovima, pečenjima, dinstanim jelima, kao dekoracija, spremljena za zimnicu...Može se puniti na razne načine ili jesti samostalno, sirova.
Sveži, suvi listići, kao i cvetovi ruzmarina upotrebljavaju se celi, usitnjeni ili mleveni. Sušen ruzmarin ima plemenitiji miris nego svež, ali za svakodnevnu upotrebu, pogodniji je svež.