Imajući u vidu da sadrži alkohol, ova poslastica ja namenjena pre svega odraslim osobama, a za decu pripremite bezalkoholnu varijantu. Ne zaboravite da svakodnevna fizička aktivnost omogućava uživanje u ovakvim poslasticama, bez negativnih posledica po zdravlje i figuru
Kofein je vrlo snažan stimulans koji pojačava rad srca, ubrzava disanje i povećava proizvodnju mokraće i želudačne kiseline. Ovo dejstvo je kratkotrajno, a u većim dozama umesto da stimuliše deluje kao depresant.
Vanila je jedina orhideja čiji su plodovi jestivi. U kulinarstvu se najčešće koristi ekstrakt vanile koji se dobija tako što se mahune suše, usitnjavaju i utapaju u vruć rastvor vode i 35% alkohola. Ekstrakt je vrlo jak i najčešće je dovoljno dodati nekoliko kapi u jelo.
Sveže višnje su dostupne samo kratko, tokom par letnjih meseci. Međutim, zamrznute, često i očišćene višnje danas tokom cele godine možemo da nabavimo u svakom supermarketu. Postupak brzog smrzavanja čuva hranljivu vrednost voću. Takođe, možete upotrebiti i kompot od višanja, što će znatno ubrzati pripremu poslastice.
Kakao prah se dobija prženjem kakao zrna i njegovim mlevenjem. Takav, izvorni kakao prah ne sadrži holesterol. Kakao prah za pripremu napitaka i poslastica koji se može kupiti u prodavnicama, vrlo često sadrži malo mleka u prahu, pa samim tim i vrlo male količine holesterola.
Odavno je poznato da je tamna čokolada odličan izvor antioksidanata koji su važni za održavanje zdravlja. U jednom gramu ove čokolade ima ih više nego u ekvivalentnoj količini crvenog vina, zelenog čaja ili crnih bobica.
Na nesnosnim letnjim vrućinama ništa ne prija tako kao poslastica iz frižidera ili zamrzivača! To sunajčešće sladoledi i ledene torte koji se mogu nabavitiu prodavnici, ali mnoge domaćice imaju ledeno-slatke ”adute” iz svoje kuhinje. Uz malo mašte i kulinarskog umeća,”arsenal” ledenih poslastica može se značajno uvećati, na velikooduševljenje ukućana. Ipak, nije na odmet razmisliti o mogućim posledicama! Tu, pre svega, mislimona kalorije... Ledene čarolije su tako primamljive da će nam se oko struka, a da se ni okrenuli nismo, nagomilati centimetar-dva viška.
Sladoled se spravlja od mleka ili pavlake, dodataka koji mu daju aromu i zaslađivača, najčešće šećera. Zbog visokog sadržaja mlečne masti, osim klasičnog sladoleda, danas se sve češće prave i poslastice na bazi smrznutog jogurta ili voćnog soka koje imaju znatno nižu energetsku vrednost.
Maline su namirnica od koje se proizvodi dijetetski suplement pod nazivom elagična kiselina. To je supstanca koja se prirodno nalazi u malinama, a pripada fitonutrijentima, taninima. Elagična kiselina je u najvećoj meri „odgovorna“ za veliku antioksidativnu moć malina, ali i voća iz grupe crvenog jagodičastog voća.
Suvo grožđe predstavlja veoma značajan izvor energije, hranljivih materija, vitamina i dijetnih vlakana. U 100 g suvog grožđa ima više od 320 kcal, a sve hranljive i zaštitne materije, osim vitamina C se nalaze u većoj koncentraciji u odnosu na sveže grožđe.
Banana je ukusno voće koje sadrži dosta ugljenih hidrata visokog glikemijskog indeksa zbog čega se preporučuje oprez kod dijabetičara. Odmah stvara osećaj sitosti, te se često koristi u ishrani sportista. Prosečna banana ima oko 100 kcal.
Smatra se da je kruška ujedno i hranljiva i lekovita. Sadrži biljna vlakna, tanin i pektin, zbog kojih je sirova i neoljuštena dobra protiv zatvora i za poboljšanje probave. Osobama kojima iz razičitih razloga ne prijaju vlakna preporučuju se oljuštene i ispasirane kruške.
100 g jestivog dela banane sadrži 90 kalorija. Kako veoma brzo sazrevaju, banane koje nećete upotrebiti u roku od nekoliko dana, možete smestiti u frižider jer će niske temperature prekinuti proces zrenja. Kora će potamneti, ali će plod ostati nepromenjenog ukusa.
Kofein je vrlo snažan stimulans koji pojačava rad srca, ubrzava disanje i povećava proizvodnju mokraće i želudačne kiseline. Ovo dejstvo je kratkotrajno, a u većim dozama umesto da stimuliše deluje kao depresant.
Limeta je citrusno voće zelene kore i svetlozelene pulpe, i često se poistovećuje sa limunom, jer imaju sličan izgled i miris. Oko 100gr limete sadrži 30 kcal, 11 g ugljenih hidrata, 1,7 gr šećera, 0,2 gr masti, 0,7 gr proteina i čak 29 mg vitamina C. Ovo voće se odlikuje veoma snažnim antibakterijskim svojstvima.
Ako želite da limunove sačuvate duže vreme u svežem stanju stavite ih čistu teglu, poklopite porculanskim tanjirićem u koji ste sipali vodu i ostavite u hladnoj prostoriji. Vodu menjajte svakih nekoliko dana i pazite da tanjirić ne ostane suv. Na ovaj način limunovi mogu ostati sočni i po nekoliko meseci.
šejk – sladoled koji se pije – najbrže možete napraviti od nekoliko kugli sladoleda i čaše mleka koji se pomešaju u blenderu. Ako mu dodate voće i rashladite, dobijate pravu letnju poslalsticu u kojoj možete uživati.
Da frape ne bi izgubio na zapremini, prilikom pripreme kokosovo brašno dodajte na kraju. Nemojte mutiti sa ostalim sastojcima, već sjedinite lagano mešajući, sipajte u čaše i poslužite, naravno hladno i sa slamčicom.
Maline je najbolje jesti sveže, ali se mogu koristiti i za pripremu pekmeza, sokova, sladoleda, kolača, slatkih sosova itd. Maline se takođe mogu sušiti u dehidratoru ili zamrzavati. Sveže maline je potrebno upotrebiti u roku od dva dana.
Poseban značaj u očuvanju zdravlja i opšte vitalnosti organizma, jagodama daju fenolna jedinjenja. Utvrđeno je da utiču na rast i reprodukciju, obezbeđuju zaštitu od patogena, a pripisuje im se i antialergijsko i antimikrobno dejstvo.