Njoke se najčešće svrstavaju među testenine, međutim, to tradicionalno italijansko jelo ima svoje brojne varijetete. Može se pripremiti od krompira, durum pšenice, brašna, sira, pa čak i od starog hleba. Kako se testo priprema kao sveže, sa većim sadržajem vode, kuva se veoma kratko, da se ne bi raskuvalo.
Pesto, italijanski umak, pravi se od zrna pinije (plodova bora roda Pinus), bosiljka, belog luka i maslinovog ulja. Pre upotrebe, pinjole je najbolje lagano ispeći u tiganju bez masnoće kako bi se oslobodila njihova aroma. Pinjoli imaju specifičnu, orašastu aromu, ali ukoliko niste u mogućnosti da ih nabavite a želite sami da napravite ovaj sos, možete upotrebiti bademe ili orahe.
Koliko me moje pamćenje služi i koliko mogu dopreti u prošlost (svoju), prva stvar koju sam naučila da kuvam/pečem su bile upravo palačinke. Doduše, ne slane nego slatke, ali u principu testo je isto, tj. razlika je samo u količini šećera (u korist slatkih palačinki), jer testo treba da bude neutralnog ukusa - ni slano, ni slatko. Naravno razlike su i u punjenju palačinki, ali to je već neka druga priča.
Halibut (iverak, list) je izuzetno cenjena pljosnata riba nastanjena u Severnom Pacifiku i Severnoatlantskom okeanu. Ime joj je izvedeno iz reči holy (sveto) i butt (pljosnata riba). Naraste u proseku do 1 metra i težine do 13 kilograma, mada je nedavno kod obala Norveške uhvaćen primerak dužine 2,5 metra i težine 245 kilograma. Hrani se ljuskarima i organizmima koji žive na dnu okeana s obzirom da živi na dubini od nekoliko metara pa sve do stotine metara u dubinu. Halibut se odlikuje veoma malim sadržajem masnoće, meso ima finu teksturu, čistog je i punog ukusa zbog čega ga ne treba puno začinjavati kao ni termički dugo obrađivati. Najčešće se jede kuvan, pečen u dubokom ulju ili na žaru uz dodatak od povrća. Može se jesti i svež. U poslednje vreme halibut je skoro iskorenjen, zbog čega dostiže astronomsku cenu, pa će biti proglašen ugroženom ribljom vrstom.
Najpoznatija verzija recepta za pesto sos glasi da u blenderu izmiksate dve šolje svežeg bosiljka, pola šolje ribanog parmezana, pola šolje maslinovog ulja, umesto pinjola trećinu šolje oraha, lešnika ili badema, 3 sitno iseckana čena belog luka, so i biber po ukusu. Količinu koju nećete odmah upotrebiti možete zamrznuti u plastičnoj činiji.
Pesto je italijanski umak od bosiljka i pinjola sa maslinovim uljem. U zavisnosti od regije iz koje potiče može biti rosso (crveni) ili verde (zeleni). Koristi se uglavnom za pravljenje testenine, kao dodatak umacima ili u hladnim predjelima uz dodatak sira.
Tikvice, između ostalog sadrže i vitamin C i beta karoten, koji učestvuju u procesima koji sprečavaju oksidaciju holesterola. Oksidiran oblik holesterola nakuplja se na ćelijama zida krvnih sudova i doprinosi nastanku ateroskleroze, tako da antioksidanti posredno usporavaju njen nastanak.
Najpoznatija verzija recepta za pesto sos glasi da u blenderu izmiksate dve šolje svežeg bosiljka, pola šolje ribanog parmezana, pola šolje maslinovog ulja, trećinu šolje pinjola (ili oraha,badema), 3 sitno iseckana čena belog luka, so i biber po ukusu. Količinu koju nećete odmah upotrebiti možete zamrznuti u plastičnoj činiji.
Rukola se najčešće koristi kao salata ili kao dodatak mešanim salatama za poboljšanje arome i ukusa. Posebno se mnogo koristi kao salata u mediteranskom području, pripremljena sa maslinovim uljem, sirćetom, parmezanom i mozzarela sirom. Ponekad se rukola priprema kuvana ili blanširana i tom prilikom gubi gorčinu.
U Italiji se bruskete služe kao predjelo. Postoji puno interesantnih i različitih nadeva, ali klasičan nadev je sa svežim paradajzom.
U devetnaestom veku za pripremu pesto sosa se koristilo mnogo više belog luka, a manje bosiljka nego danas.
Jednostavno rečeno, pasulj je sa nutritivnog stanovišta super hrana. Smeđi, beli ili crveni, jedan je od najboljih biljnih izvora proteina. Siromašan je energijom, mastima i natrijumom, a ujedno odličan izvor gvožđa, bakra, mangana i fosfora. Sušenjem zrno ne gubi svoje hranljive sastojke.
Pesto, italijanski umak, pravi se od zrna pinije (plodova bora roda Pinus), bosiljka, belog luka i maslinovog ulja.