Imajući u vidu da sadrži alkohol, ova poslastica ja namenjena pre svega odraslim osobama, a za decu pripremite bezalkoholnu varijantu. Ne zaboravite da svakodnevna fizička aktivnost omogućava uživanje u ovakvim poslasticama, bez negativnih posledica po zdravlje i figuru
Krastavac ima najmanju energetsku vrednost od svih povrtarskih kultura (100 g ovog povrća ima samo 14 kcal) što je uslovljeno malim sadržajem belančevina, masti i ugljenih hidrata, a velikim sadržajem vode. Biološka vrednost ovog povrća je, međutim, u njegovom bogatom mineralnom sastavu, posebno kalijuma i magnezijuma.
Odavno je poznato da je tamna čokolada odličan izvor antioksidanata koji su važni za održavanje zdravlja. U jednom gramu ove čokolade ima ih više nego u ekvivalentnoj količini crvenog vina, zelenog čaja ili crnih bobica.
Na nesnosnim letnjim vrućinama ništa ne prija tako kao poslastica iz frižidera ili zamrzivača! To sunajčešće sladoledi i ledene torte koji se mogu nabavitiu prodavnici, ali mnoge domaćice imaju ledeno-slatke ”adute” iz svoje kuhinje. Uz malo mašte i kulinarskog umeća,”arsenal” ledenih poslastica može se značajno uvećati, na velikooduševljenje ukućana. Ipak, nije na odmet razmisliti o mogućim posledicama! Tu, pre svega, mislimona kalorije... Ledene čarolije su tako primamljive da će nam se oko struka, a da se ni okrenuli nismo, nagomilati centimetar-dva viška.
Kakao prah se dobija prženjem kakao zrna i njegovim mlevenjem. Takav, izvorni kakao prah ne sadrži holesterol. Kakao prah za pripremu napitaka i poslastica koji se može kupiti u prodavnicama, vrlo često sadrži malo mleka u prahu, pa samim tim i vrlo male količine holesterola.
Kofein je vrlo snažan stimulans koji pojačava rad srca, ubrzava disanje i povećava proizvodnju mokraće i želudačne kiseline. Ovo dejstvo je kratkotrajno, a u većim dozama umesto da stimuliše deluje kao depresant.
Vanila je jedina orhideja čiji su plodovi jestivi. U kulinarstvu se najčešće koristi ekstrakt vanile koji se dobija tako što se mahune suše, usitnjavaju i utapaju u vruć rastvor vode i 35% alkohola. Ekstrakt je vrlo jak i najčešće je dovoljno dodati nekoliko kapi u jelo.
Sveže višnje su dostupne samo kratko, tokom par letnjih meseci. Međutim, zamrznute, često i očišćene višnje danas tokom cele godine možemo da nabavimo u svakom supermarketu. Postupak brzog smrzavanja čuva hranljivu vrednost voću. Takođe, možete upotrebiti i kompot od višanja, što će znatno ubrzati pripremu poslastice.
Sladoled se spravlja od mleka ili pavlake, dodataka koji mu daju aromu i zaslađivača, najčešće šećera. Zbog visokog sadržaja mlečne masti, osim klasičnog sladoleda, danas se sve češće prave i poslastice na bazi smrznutog jogurta ili voćnog soka koje imaju znatno nižu energetsku vrednost.
Maline su namirnica od koje se proizvodi dijetetski suplement pod nazivom elagična kiselina. To je supstanca koja se prirodno nalazi u malinama, a pripada fitonutrijentima, taninima. Elagična kiselina je u najvećoj meri „odgovorna“ za veliku antioksidativnu moć malina, ali i voća iz grupe crvenog jagodičastog voća.
Kofein je vrlo snažan stimulans koji pojačava rad srca, ubrzava disanje i povećava proizvodnju mokraće i želudačne kiseline. Ovo dejstvo je kratkotrajno, a u većim dozama umesto da stimuliše deluje kao depresant.
Limeta je citrusno voće zelene kore i svetlozelene pulpe, i često se poistovećuje sa limunom, jer imaju sličan izgled i miris. Oko 100gr limete sadrži 30 kcal, 11 g ugljenih hidrata, 1,7 gr šećera, 0,2 gr masti, 0,7 gr proteina i čak 29 mg vitamina C. Ovo voće se odlikuje veoma snažnim antibakterijskim svojstvima.
Ako želite da limunove sačuvate duže vreme u svežem stanju stavite ih čistu teglu, poklopite porculanskim tanjirićem u koji ste sipali vodu i ostavite u hladnoj prostoriji. Vodu menjajte svakih nekoliko dana i pazite da tanjirić ne ostane suv. Na ovaj način limunovi mogu ostati sočni i po nekoliko meseci.
Suvo grožđe predstavlja veoma značajan izvor energije, hranljivih materija, vitamina i dijetnih vlakana. U 100 g suvog grožđa ima više od 320 kcal, a sve hranljive i zaštitne materije, osim vitamina C se nalaze u većoj koncentraciji u odnosu na sveže grožđe.
Banana je ukusno voće koje sadrži dosta ugljenih hidrata visokog glikemijskog indeksa zbog čega se preporučuje oprez kod dijabetičara. Odmah stvara osećaj sitosti, te se često koristi u ishrani sportista. Prosečna banana ima oko 100 kcal.
Smatra se da je kruška ujedno i hranljiva i lekovita. Sadrži biljna vlakna, tanin i pektin, zbog kojih je sirova i neoljuštena dobra protiv zatvora i za poboljšanje probave. Osobama kojima iz razičitih razloga ne prijaju vlakna preporučuju se oljuštene i ispasirane kruške.
100 g jestivog dela banane sadrži 90 kalorija. Kako veoma brzo sazrevaju, banane koje nećete upotrebiti u roku od nekoliko dana, možete smestiti u frižider jer će niske temperature prekinuti proces zrenja. Kora će potamneti, ali će plod ostati nepromenjenog ukusa.
Van sezone, u nedostatku svežih jagoda, mogu se koristiti zamrznute, ili neko drugo voće. Dodavanje listića nane ili mente daje onu hladnu eksploziju ukusa. Danas je u upotrebi preko 25 različitih vrsta, od kojih se najčeće koriste prirodni hibridi: vodena menta i spearmint.
Obzirom da se frape priprema bez toplotne obrade, svi hranljivi sastojci ostaju sačuvani. Nutritivno gledajući frape sadrži sve vitamine iz svežeg voća kao i kalcijum iz mleka. Sve što vam treba da biste postali ljubitelj frapea je: zrelo voće, mleko, pavlaka i brzi električni mikser. Uživajte.
šejk – sladoled koji se pije – najbrže možete napraviti od nekoliko kugli sladoleda i čaše mleka koji se pomešaju u blenderu. Ako mu dodate voće i rashladite, dobijate pravu letnju poslalsticu u kojoj možete uživati.