Sitni sir od obranog kravljeg mleka („švapski sir“) ima malu energetsku vrednost i mali sadržaj masti, što mu daje preporuku da se može svakodnevno koristiti u ishrani. Na trpezi se često poslužuje kao namaz, sa dodatkom različitog povrća, začinskih biljaka i malih količina mesa.
Sitni sir od obranog kravljeg mleka često se naziva i „švapski“ sir. Blagog je ukusa i mirisa, ima malu energetsku vrednost i mali sadržaj masti, pa se može svakodnevno koristiti u ishrani. Može se poslužiti kao namaz, sa dodatkom različitog povrća, začinskih biljaka i malih količina mesa.
Zrno raži sadrži veliku količinu značajnih dijetnih vlakana kombinovanih sa drugim bioaktivnim sastojcima koji donose brojne zdravstvene koristi. Raž osim nerastvorljivih vlakna sadrži i rastvorljiva od kojih je najzastupljeniji rastvorljivi arabinoksilan. Raženi hleb je značajan izvor vlakana u ishrani.
U ishrani se koriste pupoljci kapra prethodno stavljeni u jako vinskosirće. Kapar je gorko-kiselog ukusa, veoma aromatičan, te se najčešće koristi za pripremu salata i pikantnih sosova.
Inćun ili evropski inćun pripada porodici Engraulidae ili inćuna. Kod nas se naziva još i brgljun ili brfun.
Pri pripremi jela, a naročito salata koje se služe bez prethodne termičke obrade, uvek vodite računa da namirnice budu sveže, u roku trajanja i proverenog kvaliteta. Posebnu pažnju obratite na mlečne proizvode, koji pripadaju grupi lako kvarljivih namirnica.
Ulje od semena bundeve sadrži obilje nezasićenih masnih kiselina, velik procenat beta-karotena, vitamina E i kalcijuma. Lecitin iz ulja sprečava pojavu ateroskleroze i pozitivno deluje na snižavanje nivoa holesterola u krvi.
Paprika se jednako koristi i kao povrće i kao začin. Veoma je bogata vitaminom C, karotinom, mineralima i eteričnim uljima. Čuveni mađarski hemičar Sent-Đerđi prvi je izolovao vitamin C, i to upravo iz paprike i za taj rad je dobio Nobelovu nagradu.
Odlično izbalansiran obrok, u kome je međusobni odnos masti, belančevina i ugljenih hidrata u skladu sa savremenim nutritivnim preporukama. Činjenica da jedna porcija ovog obroka obezbeđuje oko trećine potrebnih dijetnih vlakana, razlog je više da isprobate ovo jelo.
Karfiol može biti i zelen ili ljubičast, a ukrštanjem brokolija i karfiola, botanički bliskih srodnika, dobijen je brokofiol
Postoji mnogo tipova bosiljka, ali se neznatno razlikuju po aromi i ukusu. Bosilljak je jedan od najviše korišćenih začina u mediteranskoj i azijskoj kuhinji. Kada je moguće, odaberite svež bosiljak zbog intenzivnijeg ukusa. Listovi svežeg bosiljka treba da budu intenzivne, jasno zelene boje, bez tamnih mrlja ili požuteliha delova.
Zanimljivo je da zelena salata nije pogodna za bilo koji način konzerviranja - kiseljenje, zamrzavanje, konzervisanje ili sušenje.