Keleraba pripada Brasica porodici, zajedno sa kupusom, keljom i prokeljom. Manje primerke kelerabe ne treba ljuštiti, dok se kora srednjih i većih keleraba mora odstraniti pre upotrebe. Hrskavo sveže „meso“ kelerabe se odlično slaže sa drugim vrstama povrća u salatama, a kuvana na pari ili barena i isečena na kockice, listiće ili tračice, keleraba može obogatiti ukus svakog variva.
Povrće iz grupe krucifera – kupus, karfiol, kelj, brokoli, prokelj, keleraba i dr., osim što sadrže veliku količinu vlakana, sadrže i fitohemikalije na bazi sumpora, za koje se smatra da podstiču organizam da se bori protiv izazivača raka.
Hrskavo sveže „meso“ kelerabe se odlično slaže sa drugim vrstama povrća u salatama, a kuvana na pari ili barena i isečena na kockice, listiće ili tračice, keleraba može obogatiti ukus svakog variva. U zemljama centralne Evrope se izdubi i puni povrćem ili mesom.
Keleraba pripada Brasica porodici, zajedno sa kupusom, keljom i prokeljom. U pitanju je namirnica male energetske vrednosti, budući da 100 g kelerabe ima oko 27 kcal. Ista količina kelerabe sadrži i 91 g vode, 1.7 g proteina, 6.20 g ugljenihhidrata i 0.10 g masti. Takođe, treba napomenuti da je keleraba i odličan izvor dijetnih vlakana jer sadrži 3.6 g na 100 g namirnice.
Keleraba pripada Brasica porodici, zajedno sa kupusom, keljom i prokeljom. U pitanju je namirnica male energetske vrednosti, budući da 100 g kelerabe ima oko 27 kcal. Ista količina kelerabe sadrži i 91 g vode, 1.7 g proteina, 6.20 g ugljenihhidrata i 0.10 g masti. Takođe, treba napomenuti da je keleraba i odličan izvor dijetnih vlakana jer sadrži 3.6 g na 100 g namirnice.
Keleraba pripada Brasica porodici, zajedno sa kupusom, keljom i prokeljom. Manje primerke kelerabe ne treba ljuštiti, dok se kora srednjih i većih keleraba mora odstraniti pre upotrebe. Odličan je izvor vlakana i vitamina C. Hrskavo sveže „meso“ kelerabe se odlično slaže sa drugim vrstama povrća u salatama, a kuvana na pari ili barena i isečena na kockice, listiće ili tračice, keleraba može obogatiti ukus svakog variva. U zemljama centralne Evrope se izdubi i puni povrćem ili mesom.
Crveni kupus sadrži daleko više zaštitnih fitohemikalija nego običan kupus: sadržaj vitamina C je jednak, a ipak je antioksidativni kapacitet crvenog kupusa 6-8 puta veći! Zbog toga su naučnici saglasni da konzumiranje crvenog kupusa može da bude korisno u prevenciji nekih bolesti.
Keleraba je odličan izvor vlakana i vitamina C.
Svega 100 g kelerabe sadrži 62 mg vitamina C što je čak 78% preporučene dnevne potrebe.
Keleraba ima visok sadržaj vlakana, puna je vitamina C, a sadrži i kalijum.