Majonez je univerzalni prilog u mnogim jelima. Umesto da ih pripremate sami, na tržištu možete naći veliki izbor majoneza koji se proizvode od visoko kvalitetnih biljnih ulja, pri čemu se niskokalorične, tzv. „light“ varijante mogu proizvoditi sa i bez jaja odn. holesterola.
Testenina nakon kuvanja udvostruči svoju težinu. Npr. 100 g suve testenine teži oko 200-250 g nakon kuvanja (al dente ili raskuvana) i ima energetsku vrednost od oko 360 kcal. Uobičajeno je da je se po osobi planira oko 80 g suve testenine što ima energetsku vrednost od oko 290 kcal.
Jogurt nije samo fantastična, hranljiva i namirnica dostupna tokom cele godine, već i namirnica za koju naučnici tvrde da može da produži život i ojača vaš imuni sistem. Studije pokazuju da učestalo konzumiranje jogurta, naročito kod starih i osoba sa oslabljenim imunim odgovorom, posebno ispoljava povoljan uticaj na zdravlje.
Nakon godinu dana provedenih u komorama sir proverava specijalna komisija, Consorzio Parmigiano Reggiano.
Ovaj specijalitet, kao i druga jela mediteranske kuhinje, karakteriše intenzivna aroma i bogatstvo boja. Mnogobrojni dokazi potvrđuju da, iako sadrži visok procenat masnoće, kako su u pitanju zdrave nezasićene masnoće poreklom iz maslina i maslinovog ulja, mediteranska kuhinja ima pozitivan efekat na kardiovaskularni sistem.
Dimljena slanina, neutralna pavlaka i parmezan su glavni izvori zasićenih masti, kojih u ovom obroku ima duplo više od dozvoljenih vrednosti za zdrave osobe, i skoro tri puta više od vrednosti dozvoljenih za osobe sa srčanim bolestima, dijabetesom ili povišenim masnoćama u krvi.
Suva testenina se u originalnoj ambalaži, na suvom i hladnom mestu može čuvati, praktično, neograničeno. Sveža testenina treba da ima prijatan miris, a zbog svoje osetljivosti se može čuvati nekoliko dana u frižideru ili oko mesec dana u zamrzivaču. Već skuvanu testinu, u dobroj ambalaži, možete čuvati u frižideru najduže pet dana.
Testenina se najvećim delom sastoji od skroba, složenog ugljenog hidrata veoma važnog za funkcionisanje organizma.
U poslednje vreme pesto se jako proširio po svetu, i to zahvaljujući povećanom interesovanju za italijansku kuhinju.
Za začin se koristi svež ili osušen list. Osušeni list koristi se ceo, usitnjen ili mleven. Cvet se koristi manje. Miris je intenzivani sladak, a ukus joj je prijatan, gorak i opor.