Piment (pimet, najkvirc, pimenta, karanfilićev biber) se uzgaja i jako je popularan u Meksiku i Indiji, ali najbolji piment dolazi sa Jamajke. U tim zemljama se kao začin koriste i listovi.
Jezik se kuva u komadu i seče na odreske, dinsta i puni. Može biti odlično predjelo, glavno jelo (uz umake), salamuren i osušen.
Svinjski file je najkvalitetniji deo svinjskog mesa. Zbog izvanrednog kvaliteta pripada mesu van kategorije. Od filea se spremaju brojni specijaliteti: rolovano carsko meso, medaljoni od filea, dimljeni file na žaru, vešalice, „Karađorđeva šnicla“ i druga brojna nacionalna i inernacionalna jela.
Najstariji i najpoznatiji načini za čuvanje mesa, koji su i danas vrlo popularni, jesu sušenje, soljenje, salamurenje i dimljenje.
Karanfilić na naše prostore stiže u obliku osušenih, nerascvetalih pupoljaka. Na tržištu se pored originalnog karanfilića mogu naći i njegovi falsifikati napravljeni od ekstrahovanog etarskog ulja. Da li su osušeni pupoljci karanfilića pravi ili falcifikati proverava se jednostavnim bacanjem u vodu. Pravi, čim se bace u vodu potonu, a osim toga imaju i intenzivan, oštar i prijatan miris jer sadrže najmanje 12% aromatičnog ulja. Za razliku od originala, falsifikati ne tonu tako brzo u vodu i imaju znatno slabiji miris.
Najkvalitetniji deo goveđeg mesa, biftek, ujedno je i najbolje za pečenje. Sastoji se od širokog, srednjeg i šiljatog dela koji predstavljaju mišićnu masu koja sledi čitavu dužinu kičmenog stuba. Meso je mekano, sa kratkim i tankim vlaknima, pa je priprema brza i kvalitetna, sa vrlo malo neiskorišćenih komadića.
But se koristi za pečenje, mlevenje mesa, odreske, dimljenje i izradu mesnih prerađevina.
Riba se dimi na dva načina: hladno dimljenje (usoljena riba) i toplo dimljenje (sveža ili zamrznuta riba).
U zavisnosti od temperature, dimljenje mesa može biti hladno, umereno toplo ili toplo (vruće).
\r\nZahvaljujući alkoloidu piperinu, biber je ima vrlo ljut ukus, što ga svrstava u tzv. "tople" i aromatične začine.Crni biber je najljući, beli ima sličan stepen ljutine, ali različitog je ukusa i arome, dok je zeleni biber najmanje ljut i ima svež ukus voća.
Boja bibera zavisi od postupka kojim se tretiraju zrna. Tako se beli biber dobija od žućkastocrvenih bobica koje se 7-10 dana namaču u vodi, oslobađaju tankog gornjeg sloja ploda i suše na suncu, a zatim još nekoliko puta peru kako bi pobelela.
Majoran je jedan od najpopularnijih začina, vrlo prepoznatljivog, aromatičnog mirisa, dok mu je ukus pomalo gorak. Srodnik je origanu i u kulinarstvu se koristi na sličan način uz salate, meso, živinu i divljač. Kako pri kuvanju ne bi izgubio svoja svojstva, treba ga stavljati na kraju kuvanja.
Proces soljenja mesa je presudan za održivost, očuvanje boje i izgradnju ukusa.
Rebra imaju mnogo vezivnog i masnog tkiva, kao i kostiju. Koriste se za kuvanje, pečenje, dimljenje...
Crni biber nastaje sušenjem ploda koji nije potpuno zreo. Bobice se suše dok ne postanu smežurane i crnosmeđe, a u isto vreme dolazi do fermentacije koja je bitna za nastanak prepoznatljive arome.
Posle različitih vidova obrade i prerade, smese se pune u prirodne ili veštačke omotače (creva) i konzervišu odgovarajućim postupcima.
U komorama za sušenje i dimljenje mesa može se sušiti svinjsko, ovčije, goveđe i živinsko meso, kao i riba i razne vrste sireva.
Anis je jedan od najstarijih začina, a potiče sa Bliskog istoka i sa ostrva u istočnom Sredozemlju.. Pripada porodici štitarki i u rodu je s komoračem, mirođijom i kimom.