Kajsija se koristi u proizvodnji džemova, sokova, marmelada i likera. Marmelada od kajsija je nezaobilazni sastojak Saher torte. Semenka kajsije se upotrebljava u proizvodnji amaretta poznatog italijanskog likera.
Kajsije su ukusne, sočne, specifičnog mirisa i velike biološke vrednosti. Hranljive su i lekovite, pa se u ishrani koriste i sveži i prerađeni plodovi. Od njih se može pripremiti sok, džem, pekmez, marmelada, kompot, slatko ili neka druga poslastica. Pogodne su za sušenje, proizvodnju likera i rakije, a može se koristiti i njeno jezgro.
Suvo voće je vrlo poželjno, jer istovremeno predstavlja izdašan izvor kalorija i različitih zaštitnih sastojaka. Spada u vrlo zdravu hranu, u kojoj su sve hranljive materije višestruko koncentrisane, dok se energetska vrednost povećava između šest i deset puta, zavisno o kojoj vrsti je reč. U našem podneblju u upotrebi su najčešće suve šljive, smokve, jabuke, kruške, kajsije, grožđe, mada se sve više navikavamo i na egzotične vrste kao što su urme, ananas, banane, papaja...
Nekada smo mnoge vrste voća mogli nabaviti samo u određeno godišnje doba, pa je unos suvog voća i orašastih plodova bio uobičajen u zimskom periodu. Danas se suvo voće, orasi, lešnici i bademi, sve ređe nalaze na stolu iako se zna da predstavljaju dragocen izvor zaštitnih materija. Promenite navike, makar i povremenim konzumiranjem ovakvih poslastica.
Suve kajsije se dobijaju tako što se, dok su sveže, oljušte, pa onda suše na suncu, ili u posebnim sušarama na temperature od 65 do 70*C. Sami ih možete sušiti u rerni zagrejanoj između 50 i 70*C, na aluminijumskoj foliji.
Kajsije se cele godine mogu kupiti samo u obliku kompota, pre svega zato što sveže teško podnose duži transport. Kompoti su zaslađeni, tako da treba voditi računa o količini šećera koja se dodaje poslastici.
Sve sastojke sigurno imate u kući! Odlične kiflice koje mogu da se prave i u slanoj varijanti.
Kalup za pečenje kore se premazuje puterom ili margarinom, jer bi se ulje slivalo niz ivice kalupa. Ako koristite kalup sa štipaljkom, dovoljno je da podmažete dno da testo ne iscuri. Papir za pečenje se stavlja i na dno i na ivice kalupa. Nakon pečenja, kalup stavite kratko da se ohladi, pa tek onda istresite kolač na rešetku.
Skuvan džem ili pekmez sipajte u teglu dok je još vreo a da vam tegla ne bi pukla obavezno u nju stavite metalnu kašiku ( koju ćete naravno izvaditi kad napunite teglu). Ostavite džem da se ohladi i tek tada zatvorite i čuvajte na tamnom i hladnom mestu.
Kajsija (lat.Prunus armeniaca) je biljka iz porodice Rosaceae. Poznata je još kao Armeniaca vulgaris ili "Jermenska šljiva", pošto su stari Rimljani smatrali da potiče iz Jermenije, ali se u današnje vreme smatra da je prava postojbina ovog voća Kina i Kirgistan.
Kajsije se cele godine mogu kupiti samo u obliku kompota, pre svega zato što sveže teško podnose duži transport. Kompoti su zaslađeni, tako da treba voditi računa o količini šećera koja se dodaje poslastici.
Plod kajsije sadrži znatne količine vitamina A, koji je važan antioksidant i aktivan zaštitnik od degenerativnih poremećaja. Sadrži i vitamine B grupe, vitamin C, kalcijum, fosfor i kalijum. Sve hranljive materije se sušenjem višestruko koncentruju.
U našem podneblju kruška je izuzetno cenjeno voće. U 100 g ploda kruške ima do 60 kcal, od toga najviše ugljenih hidrata, i to fruktoze, zbog čega se ne isključuje iz jelovnika dijabetičara. Mogu je koristiti i osobe sa povišenim holesterolom.
Kajsija je koštuničavo voće koje je po izgledu slično breskvi, šljivi, bademu i višnji. Boja kajsije varira od žute do tamno narandžaste.
Kada pravite čokoladnu glazuru, nemojte topiti čokoladu na previsokoj temperaturi i nikako nemojte dozvoliti da bilo kakva tečnost dođe u kontakt sa njom jer će brzo postati tvrda. Voće za dekoraciju morabiti potpuno suvo.