Avokado se čisti na taj način što ga prvo nožem presečete na pola, zatim odstranite semenke, isečete na četvrtine i oljuštite koru. Jede se uvek sirov, i to odmah nakon skidanja kore jer brzo potamni. Često se koristi kao prilog jelima, posoljen i zaliven limunovim sokom ili maslinovim uljem
Krastavac ima najmanju energetsku vrednost od svih povrtarskih kultura (100 g ovog povrća ima samo 14 kcal) što je uslovljeno malim sadržajem belančevina, masti i ugljenih hidrata, a velikim sadržajem vode. Biološka vrednost ovog povrća je, međutim, u njegovom bogatom mineralnom sastavu, posebno kalijuma i magnezijuma.
Anis (komorač, koromač) je mediteranska začinska biljka izuzetno prijatnog mirisa. Za kulinarsku pripremu potrebno je nožem odrezati stabljike i dno lukovice, odstraniti spoljašnje listove lukovice pa kratko isprati. Listovi se mogu iskoristiti za dekoraciju jela dok se stabljika može dodati prilikom kuvanja supe.
Osim što je vrlo kaloričan, avokado je veoma bogat mineralima i oligoelementima. Odličan je izvor magnezijuma, fosfora, gvožđa, cinka, bakra i mangana. Kako smanjuje umor, smiruje nervozu i jača odbrambene mehanizme organizma, posebno se savetuje premorenim osobama, deci u razvoju, rekonvalescentima i trudnicama.
U prodavnicama ćete najčešće naći tvrd, nezreo avokado. Takav plod možete ostaviti da sazri na sobnoj temperaturi tako što ćete ga nekoliko dana čuvati u papirnatoj vrećici, zajedno sa jabukom ili bananom.
Avokado je tropsko voće, izuzetno kalorično. Sto grama avokada ima oko 160 kcal. Iako njegova masna tekstura mesa ukazuje na visok procenat masnoća, avokado je zdravo voće. Sadrži mononezasićenu, oleinsku kiselinu koja spada u tzv. zdrave masnoće, dok supstanca beta-sitosterol prirodno snižava nivo holesterola u krvi.
Neobičan dodatak ”egzotičnim” obrocima je mango. Plod manga je kruškolikog oblika, osetljiv na pritisak, pa se bere pre nego što potpuno sazri. Pošto u sredini ima veliku, tvrdu košticu, najbolje ga je seći sa strane na dasci za sečenje.
Iako botanički spada u voće, avokado sadrži masnoće, koje spadaju u istu kategoriju kao i masnoće koje sadrži maslinovo ulje, znači, one izuzetno zdrave za srce. Plod avokada je takođe i izvor beta-sitosterola, materije koja prirodno snižava nivo holesterola u krvi. Povremeno i u umerenim količinama, avokado treba da se nađe na jelovniku.
Avokado potiče iz Srednje i Južne Amerike, gde se počeo uzgajati 8000 g. pre n.e. Nekada smatran za kraljevsko voće koje je davalo magične moći princezama drevnih Maja, danas je česta namirnica na svim trpezama sveta. Postoji više od 80 sorti avokada koje se mogu svrstati u tri kategorije - meksičku, gvatemalsku i zapadnoindijsku.
Iako botanički spada u voće, avokado sadrži masnoće, koje spadaju u istu kategoriju kao i masnoće koje sadrži maslinovo ulje, znači, one izuzetno zdrave za srce.
Avokado je vrsta tropskog voća koje se od davnina uzgajalo u tropskim i suptropskim krajevima Centralne Amerike. Početkom 19. veka proizvodnja avokada se proširila i na područje Floride i Kalifornije odakle u današnje vreme potiče 90% ukupne proizvodnje avokada.