Šta je zapravo kefir? Jednostavan odgovor na ovo pitanje je da se radi o mlečnom napitku nalik jogurtu. Nešto duži i stručniji odgovor bio bi da je kefir fermentisan probiotski, dijetetski napitak bogat enzimima, dobijen iz mešovite kulture mikoorganizama sastavljene od kvasaca i nekompetitivnih mlečno kiselinskih bakterija u matrici od masti, šećera i proteina. Ovoj mešovitoj kulturi ( upotrebljavaju se razni nazivi – zrna, biomasa, granule...) nalik karfiolu ili nekoj gljivi dodaje se sveže mleko i u procesu fermentacije nastaje kefir.
Zrna kefira, uslovno tako nazvana, sadrže polisaharide poznate pod nazivom kefiran, a mikroorganizmi koji sačinjavaju komponente biomatriksa zaštićeni su u njemu od štetnih spoljašnjih uticaja i imaju sve uslove za razvoj i napredovanje. Bakterije zaslužne za stvaranje kefirana hrane se glukozom i galakozom iz šećera. Zrna mogu biti bele ili žute boje, veličine koja varira od zrna pirinča do oraha, a dešava se da budu i veličine pomorandže.
Kefir sadrži minerale, pre svega kalcijum i magnezijum, čitav niz vitamina ( A, B1, B2, B6, B12, D, E), proteine i polisaharide, ugljenu kiselinu (H2CO3), etil alkohol – C2H5OH – (zahvaljujući čemu, u zavisnosti od vremena fermentacije, može sadržavati i do 2% alkohola, mada je danas taj procenat najšešće ispod 1%), a takođe sadrži folnu i nikotinsku kiselinu.
Izvori se ne slažu oko porekla same reči. Neki navode da je došla iz turskog jezika (kopurmek – peniti se) , neki iz persijskog ( kovanica reči kef – pena i shir – mleko). Šta god da je tačno, svi se slažu oko osnovnog – kefir je čudesan napitak, a najbolja reklama za njega su dugovečni starci i starice iz njegove domovine, Kavkaza.