Latinski: Vanilla planifolia

Engleski: vanilla

Francuski: vanille

Nemački: Vanille

Italijanski: vaniglia

Istorijat

Asteci su uočili neodoljivost vanile. Pili su xocolatl, kakao aromatizovan vanilom, zaslađen medom i obojen ašiotom. Verovali su da je vanila afrodizijak. Tu reputaciju naučno je potvrdila jedna nemačka studija iz 1962. godine: baš svaki od 342 nasmešena ispitanika izjavio je da ga je vanilin ekstrakt oslobodio impotencije. Kortez je doneo vanilu u Evropu u 16. veku.

Opis začina

Tobolci se beru nezreli, zeleni. Sušenjem i fermentacijom postaju tamnobraon boje i prijatno mirisni. Uz šafran i kardamom vanila je najskuplji začin. Miris je prijatan i snažan, a ukus nežan, raskoša i slatkast. Duži tobolci imaju deblju opnu pa se više cene. Najbolja vanila dolazi iz Meksika i Madagaskara. U kulinarstvu se uz ceo tobolac koristi i mlevena vanila, kao i prirodni alkoholni ekstrakt vanile. Za najfinija jela iz tobolca se izgrebe srž. Vanilin šećer je aromatizovan mlevenim tobolcima i zato bi u njemu trebalo da se primećuju sitne crne tačkice. I prirodni kakao je često aromatizovan veštačkom aromom vanile.

Upotreba u kulinarstvu

Vanila je najvažniji začin slatkih jela: kolača, kremova, biskvita, keksa, pudinga, kompota, slatkiša, čokolade i naravno sladoleda. Vanilom se aromatizuje punč, vruća čokolada, mlečni napici, kuvano vino, sangrija i čokoladni liker. Ponekad se njome začinjavaju supe, kao i buzara od školjki i rakova.

Ostalo

Vanila sadrži eterično ulje vanilin. Upotrebljava se u proizvodnji kozmetičkih preparata , a njome se aromatizuju i cigarete.