Toggle Navigation

 

Rukola

Mediteranska samonikla lisnata biljka, gorkastog ukusa koja se upotrebljava u kulinarstvu još od doba Rimljana. Spada u povrće iz porodice kupusnjača zajedno s brokolijem, kupusom, prokeljom, kelerabom, karfiolom, keljom i dr.

Plativoo

Latinski: Eruca sativa

Engleski: rocket

 

Rukola (riga, rikula) je mediteranska samonikla lisnata biljka, gorkastog ukusa koja se upotrebljava u kulinarstvu još od doba Rimljana. Spada u povrće iz porodice kupusnjača zajedno s brokolijem, kupusom, prokeljom, kelerabom, karfiolom, keljom i dr.

Jednogodišnja ili dvogodišnja biljka, danas je vrlo popularna u mnogim svetskim kuhinjama te se uzgaja i kao kultivisana biljka. Koristi se kao salata a naseckani listovi se koriste kao začin. Aroma joj je ljutkasta, slična renu. Oštrina ukusa povećava se sa starošći biljke. Dodaje se salatama i sosovima. Cvetovi se koriste kao ukras salatama. U 100 g sveže rukole nalazi se 91, 7% vode; 0, 66 g masti; 2, 6 g belančevina; 3, 7 g ugljenih hidrata; 2, 1 g šećera i 1, 6 g vlakana. Energetska vrednost rukole iznosi samo 25 kcal na 100 g sveže namirnice3. Uz makronutrijente rukola je izuzetno vredan izvor minerala i vitamina: kalcijuma, magnezijuma, gvožđa, kalijuma, fosfora, vitamina A, vitamina K, vitamina C, folata i pantotenske kiseline. Odličan je izvor vitamina K (83% od RDA po obroku) i vitamina A (38% od RDA po obroku). Dobar je izvor kalcijuma (13% od RDA po obroku), magnezijuma (10% od RDA po obroku), folata (19% od RDA po obroku) i vitamina C (15% od RDA po obroku).