Opis biljke Dugački biber je osušeno plodno mesto trajnice, povijuše iz porodice Piperaceae. Zrna prečnika 1-2 mm, spojena su u plod štapićaste strukture, dužine 3-7 cm i prečnika 5-10 cm. Istorijat Dugački biber je došao u Evropu pre crnog. Bio je cenjeniji i skuplji od crnog, čak trostruko. Ljuto-slatkasti ukus savršeno se slagao sa rimskom kuhinjom. Još uvek se više koristi u Indiji i Indoneziji. Kod nas se teško nalazi. Reč “biber” potiče od sanskritskog naziva za dugi biber, pippali. Grci ga nazivaju peperi, a Rimljani piper Evropski jezici uglavnom na latinski koren dodaju pridev dugački. Opis začina Miris mu je topao i jak a ukus ljut sa slatkastom nijansom. Mleven ili usitnjen razvija cvetnu aromu. Dugački biber se bere zelen, jer tada ima najviše arome. Dozrevanjem gubi na oštrini. Veoma je sličan crnom biberu ali ne dostiže oštrinu. Ima veći sadržaj piperina od crnog bibera ali i manje esencijalnih ulja. Sastojak je mnogih azijskih i afričkih začinskih mešavina (etiopske berbere i indijske masale). Upotreba u kulinarstvu Dugačkim biberom začinjavaju se jela za koja se koristi beli biber. Primenjuje se u pripremi tradicionalnih musaka s mesom. Preporučuje se začinjavanje fondue od sira, svežeg kozjeg sira, sosova u koje se dodaje vino, kuvane ribe i pržena jela jugoistočne Azije. Posebno se dobro slaže s kardamomom, đumbirom, karanfilićem i cimetom. Izrazita ljutina dugačkog bibera upućuje na posebnu pažnju. Ostalo Hemijskim sastavom je vrlo sličan crnom biberu, te su i druge vrste primene vrlo slične.