Toggle Navigation

 

Ruzmarin

Ruzmarin, “morska rosa”, je zimzeleni mali žbun iz porodice usnatica (Lamiaceae ili Labiateae). Naraste od 1 do 2 m. Ima dosta podvrsta. Grančice su prekrivene smolastim, kožnatim, igličastim i tamnozelenim listićima. Cvetići su beli, ružičasti ili ljubičastoplavkasti. Potiče iz Sredozemlja, a gaji se u SAD i Meksiku.

Plativoo

Latinski: Rosmarinus officinalis

Engleski: rosemary

Francuski: romarin, rosmarin

Nemački: Rosmarin

Italijanski: rosmarino, ramerino

Istorijat

Ruzmarin je kroz istoriju često bio obavijen velom tajastvenosti i svetošću. Grčki i rimski bogovi su opisivani kao veliki obožavaoci ruzmarina. španci poštuju ruzmarin jer je zaklonio Devu Mariju prilikom bega u Egipat.

Opis začina

Sveži, suvi listići, kao i cvetovi ruzmarina upotrebljavaju se celi, usitnjeni ili mleveni. Sušen ruzmarin ima plemenitiji miris nego svež, ali za svakodnevnu upotrebu, pogodniji je svež. Miris i ukus su vrlo aromatični. Podsećaju na kamfor i eukaliptus. Ruzmarin je gorkast. Dobro podnosi kuvanje i jedan je od osnovnih začina mediteranska kuhinje. Jedan je od začina i finske kuhinje.

Upotreba u kulinarstvu

Ruzmarinom se začinjava meso, posebno piletina, ovčetina, svinjetina i divljač. Upotrebljava se u pripremi supa, sosova, marinada i kobasica. Preporučuje se za ribe pečene u rerni ili ispod sača. Stavlja se na kuvan ili pečen krompir. Amerikanci ga utrljavaju u junetinu, Italijani ga koriste kao sastavni deo nadeva za pečeno prase. Svežim cvetom posipaju salate, dodaju u kremove i voćne piree. Grančice ruzmarina se koriste prilikom spremanja jela na žaru. Njima se nanosi ulje na ribu ili meso, na njih se nabadaju komadići mesa i peku na žaru. Cvetići mogu da se karamelizuju, odnosno kristališu.

Ostalo

Na jadranskim ostrvima parnom destilacijom ruzmarinovih vrhova i listića se tradicionalno proizvodi ruzmarinovo ulje. Ulje se koristi u kozmetičkoj industriji. Veoma je cenjen i ruzmarinov med.