Toggle Navigation

 

Oman

Trajna biljka poreklom iz srednje Azije. Razgranate je stabljike visine do 2 metra. Glavni koren je dugačak i mesnat. Sporedno korenje je vlaknasto. Korenje je sa spoljne strane smeđe, dok je unutrašnjost bele boje.

Plativoo

Latinski: Inula helenium Engleski: elecampane

Oman (ivanjsko zelje, inijula, omanika) je trajna biljka poreklom iz srednje Azije. Razgranate je stabljike visine do 2 metra. Glavni koren je dugačak i mesnat. Sporedno korenje je vlaknasto. Korenje je sa spoljne strane smeđe, dok je unutrašnjost bele boje. Korenje ima slab miris i gorak ukus. Kod osušenog korena ukus je blaži, a miris je nalik mirisu ljubčice. Listovi su uspravni, veliki, široki i duguljasti na dugackim stabljikama. Gornja površina lista je nazubljena i hrapava, dok je s donje strane bela . Cvetovi su skupljeni u cvetnirn glavicama žute boje i nalik su na mali suncokret. Najviše se sadi po baštama. U prolece i jesen bere se koren, a listovi i cvetovi za vreme cvetanja. Kao začin koristi se koren, koji može da ima masu i do 3 kg. Koristi se u proizvodnji gorkih likera. Litar Boonekama sadrži oko 150 gr omana. Poznato je omanovo vino: sitno nasečen koren drži se potopljen u lozi, prepečenici jedan dan i doda se belo vino. Ostavi se na suncu 3 do 4 dana, procedi i pije za poboljšanje apetita i protiv opšte slabosti. Oman se koristi kao izvrstan lek protiv kašlja i astme jer povoljno deluje na lagano izlucivanje sluzi, čisti pluća i krv, jača krv, a dobar je i u lečenju ženskih bolesti i išijasa. To je antiseptik disajnih organa. Dim omanovog korena stavljenog na žeravicu rasteruje iz prostorije komarce i ostale insekte.